PRKOS USRED PUSTINJE: Pre 50 godina tu su bile kamile i beda, a danas luksuz i neboderi! I SAN I JAVA SU OVDE POD KLIMA-UREĐAJEM

"Pre 50 godina sve je bio samo san", piše na peščanoj dini u impozantnom paviljonu Ujedinjenih Arapskih Emirata na Svetskoj izložbi u Dubaiju. Beduini s kamilama prelamaju se s projektora po tim savršenim dinama, a tik do njih ogroman ekran koji sliku pustinje pretvara u supermoderno mesto za život na pokret vaše ruke. To je i Dubai. Od jada i bede do čistog luksuza na golom pesku za svega pola veka. Neverovatno, ali istinito.

Ponoć samo što nije, a izlazak iz aviona je pretežak - dah se ne hvata. Stakla na prozorima busa koji nas vozi preko piste kao u našem gradskom prevozu kad napolju lije. Ništa se ne vidi. Brisači kod majstora neumorno rade. Šipke vlažne. Sve to jer unutra šiba klima, a napolju i prevruće i vlaga teška.

Do hotela putem šeika Bin Zajeda u šest traka u jednom smeru. Promiču neboderi, čije vrhove ne možeš ni videti kroz prozor.

I san i java su ovde pod klima-uređajem. Drugačije se ne može. Život je u tržnim centrima. Tamo se kupuje, ruča, tamo su igraonice, šetnje... Da bi se imao privid vazduha i normalnog života, u jednom od njih je i plafon koji imitira nebo. A palme na sve strane.

- Ti, jadna, ništa nemaš. Sad ti i ovaj lančić fali. Ajde, kad si navalila - obradova me i vrati 4.000 kilometara nazad, kući, ovaj slatki srpski par mame i ćerke usred ogromne radnje.

- Tata, tata, hoću ovaj kamion - dečačić će.

- To smo mi, daleko se čujemo - nasmeja se "naš" tata.

Srba je u Dubaiji mnogo. Ali ih ovde gotovo i nema kao proste radne snage. Za to su "zaduženi" Indusi i drugi Azijci i Afrikanci.

- Naši će pre u Austriju i Nemačku na građevinu, za volan, zoger u ruke, jer je to tamo bolje plaćeno - priča nam jedan uspešan Srbin.

S ovih naših prostora uglavnom potkovani znanjem i obrazovanjem kreću put Dubaija, pa ko se probije - dobro mu, ko ne uspe, Srbija mu ne gine.

Ali svi odreda teško se navikavaju na vrućine, jer ovde je uvek pakleno, nekad malo manje, nekad uistinu neizdrživo.

- I posle 20 godina života i rada po Emiratima nisam se prilagodio. Kad god mogu, posebno leti, kad je i preko 50 stepeni, odem na koji dan do Srbije. Ovde jedino može da se diše zimi. U decembru temperatura spadne ispod 30 - veli on.

U taksiju, čiji start dođe kao u Beogradu, u vrednosti oko 180 dinara, mladić iz Bangladeša. Kolega mu odmah poče - Tito, nesvrstani, Jugoslavija, Srbija... Pojma taj nema.

- Srbija, je li to u Evropi? - on će.

- Jes, jes. I Novak Đoković - ču se od Srba.

- Jeee... Đoković, znam. On je iz Srbije? - momak će.

U drugom taksiju druga priča.

- Nesvrstani, Tito, Nehru - od starta krenu kolega.

- Da, da Nehru... Đoković, srpski fudbaleri - s osmehom nas dočeka Indus srednjih godina.

- Ovde vam je svega 20 odsto domaćeg stanovništva, sve ostalo su stranci. A najviše je nas iz Indije - 40 odsto. Dve godine nisam video porodicu zbog korone. Radim po ceo dan i sve što mogu, šaljem im. Zato sam i došao - ostavlja nas uz velike pozdrave pred rampom čuvenog jedra, jednog od simbola Dubaija - luksuznog hotela "Burdž el Arab". Dalje se ne može. Biciklističkom stazom, u velikoj krivini oko akva-parka, obilazimo do sledećeg hotela.

- Ljudi, zgaziće nas neko - ču se u našoj grupici.

- Ko je još lud da vozi bicikl po ovom paklu?! Gde vide biciklistu u Dubaiju? - smejemo se.

Živa uveliko prešla 40. podelak. Zemlja gori. Ulazimo na foru na plažu luksuznog hotela. Samo da u pozadini slike bude jedro. Žive duše nema. Do ludih Srba. Čak je i osmatračnica spasilaca prazna. Po pesku se ne može ni ići. Voda Persijskog zaliva vrela. Fotkanje, pa beg u lobi. A tamo - krcato. Poslovnih ljudi, porodica s malom decom... Došli su i na odmor u Dubai. A povazdan sede pod klimom.

- Četiristo AED! Sto evra?! Da umočim noge u more?! Pa šta oni misle? Neće me videti - grmi kolega, koji malo zakasni, pa ga uhvati obezbeđenje!

Jedino među paviljonima Ekspo 2020 Dubai daju se videti ljudi koji prolaze ulicom. I žena, naravno. Al' ne svih. Ima ih i s burkama, pod kojima viri firmirana garderoba il' torba. Muškaraca i u arapskim haljinama. Svet se sjatio u Dubai. Da prikaže najbolje i najnovije što ima.

- Gospođo, podignite maku - opominje nas redar dok idemo avenijama svetske izložbe.

Ovde su maske obavezne svugde, pa i napolju. Ne pitaju kolika je distanca. A Emirati su pelcovali 84 odsto populacije. Plus su prvi uveli treću dozu, pa je na dve kineske vakcine svima došao "fajzer". Što i bi razlog da koji dan po našem povratku u Beograd šeik Muhamed bin Zajed proglasi kraj korone u ovoj državi. Mašala.

Ali u noćnom životu ni maske, ni distance. Drugo lice Dubaija. Puni klubovi, litre alkohola, silikoni na sve strane...

I na kraju i početku svega - ona, Burdž Kalifa. S bezmalo 830 metara gleda ceo svet. Nadaleko, s visine. I s milijardu i po evra skrkanih u nju. Jer najviša je zgrada na svetu. I prkos usred pustinje. Kao i ceo ovaj grad. Al' može im se jer usred ničega, pre pola veka, nađoše silno zlato - crno zlato, naftu. Snovi su sada stvarnost...

Kurir.rs/J. S. Spasić