IVAN TASOVAC: Poslednji pozdrav kulturnoj i političkoj čaršiji
Uz odobrenje njegove porodice Kurir objavljuje dva rukopisa direktora Beogradske filharmonije, koji je preminuo od srčanog udara 29. septembra u svom domu.
Na to šta misli o ovdašnjoj kulturi i politici Ivan Tasovac je stavio tačku u avionu kojim se vraćao iz Turske, samo nekoliko sati pre nego što će umreti.Dva teksta koja je Ivan Tasovac pripremao za objavljivanje dovršena su na letu iz Turske. Masivni srčani udar potom je prekinuo i njegov let, misao, svaku želju ali ne i našu obavezu da ga još jednom čujemo, i poslušamo. Veliko delo, koje je ostavio iza seb, stvarala je ista ona glava koja je ispisala i redove koji su pred vama. Kao putokaz za svakoga ko hoće da radi, stvara, ko je u stanju da formuliše sopstevnu misao, van svake mode, mejnstrima ili malograđanskih pravila iste takve čaršije. Njegov prezir je bio dobronameran, poučan i baš zato formulisan kroz šale. Najduhovitiji od svih nas, ostavio nam je delić tog jedinstvenog duha i u redovima koji su pred vama. Uživajte.
O kulturnoj čaršiji
Korifeji srpske kulture, zašto ćutite
Volim da čitam intervjue Milene Dragićević Šešić. Jedna od najistaknutijih ekspertkinja ideologije kukanja nad stanjem u kulturi (a i generalno) uspeva da reciklirajući sopstvene izjave zvuči nekako uvek sveže zabrinuto. Istina, njene ekspertize nemaju nikakvu upotrebnu vrednost, ali su vrlo zgodne kao preporuka za još neki honorar iz evropskih fondova za razradu strategija evaluacije sopstvenih evaluacija od pre dvadeset godina. A baška što i oba rukava srpske opozicije, kako njen politički tako i njen medijski deo, za intelektualce smatraju samo onaj deo populacije koji je složan u oceni da u Srbiji nikad nije bilo ni gore ni teže.
U poslednjem intervjuu za N1, osnovna teza koju M. D. Š. iznosi je da kod nas nestručni ljudi vode sve oblasti, koje, potpuno razumljivo, zbog toga ubrzano propadaju, a posebno, jelte, kultura. Sunovrat počinje otprilike od vremena kad su poznati gradski (ne)partijski kadrovi poput Gorice Mojović, Vesne Marjanović ili Ljiljane Blagojević bili najureni iz gradske kulturne politike i vratili se svojim pređašnjim poslovima, za koje, ruku na srce, osim u slučaju supruge Siniše Kovačevića - niko nije znao koji su. Milena Dragićević Šešić je do odlaska u penziju, između ostalog, bila i predavačica Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova, te je tako i sama obučavala sve te „nesposobne partijske kadrove“ za kulturnu diplomatiju. Toliko o diktaturi. No dobro. Hajde da razmotrimo makar jedan deo tih nestručnih poslušnika koji trenutno vode srpsku kulturu.
Pretpostavljam da je M. D. Š. pre svih mislila na Ivana Medenicu, koga je baš ova krezuba vlast prepoznala kao politički podobnog slugu i zato ga postavila za umetničkog direktora Bitefa. Verovatno je imala u vidu i pisca i direktora Narodne biblioteke Vladimira Pištala. Pored toga što je nestručan, on je i neviđeno nadmen, jer ne psuje u svojim javnim nastupima, čime očigledno snižava jedini kriterijum stručnosti i talenta, koje su uspostavili Sergej Trifunović, Marko Vidojković i slične trice i ku(la)čine. Verovatno bi trebalo da se građanska Srbija odrekne i Novice Antića, a reciklira Kokana Mladenovića, koga su glumci onomadne jedva najurili iz Ateljea 212. Ili uvažena profesorka smatra da je šef-dirigent orkestra RTS Bojan Suđić nestručan da vodi Bemus? Moguće je i da direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić ne zaslužuje poverenje da bude na čelu Festa. Verovatno je i da su se direktorka JDP Tamara Vučković i direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević učlanile u SNS, jer inače ne bi bile na čelu tih institucija. A možda su i Tijana Palkovljević Bugarski, koja vodi Galeriju Matice srpske, ili violinista Stefan Milenković baš te dve poslednje kapi, na koje upozorava profesorka, koje će preliti čašu i saterati u najdublji ambis ostatke napaćene i pod diktaturom ugnjetene srpske kulture.
Lično nisam primetio nestručnost Juga Radivojevića, koji je pokrenuo preporod Beogradskog dramskog pozorišta, ali ja sam provereno nestručan - pogledajte samo kako se već godinama urušava Beogradska filharmonija - pa je verovatno do mene. Pitam se, međutim, da li se neko još seća imena direktora Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti iz vremena kad su bili zatvoreni? Da li su to ekspertski kadrovi za kojima žali M. D. Š.? Da li se neko od filmadžija seća budžeta Filmskog centra Srbije od pre 2013. godine? Da li se neko od direktora institucija kulture seća sopstvenih budžeta od pre 2013. godine? I zašto toliko njih ćuti i dozvoljava da ih bilo ko proglašava za nesposobne poslušnike s partijskom knjižicom? Verovatno zato što se u Srbiji palanačka i sitnošićardžijska politika nezameranja čaršiji često tretira kao osnovni postulat održivosti u kulturi. Što se mene tiče, dokle god korifeji srpske kulture budu ćutali i javno se ponašali kao da ih se sve ovo ne tiče - biće zapamćeni kao najobičniji licemeri. Ali da se razumemo, to je njihovo apsolutno pravo kao što je i profesorkino da, uz minimalne modifikacije, ponavlja svoje izjave godinama - koliko god bile pogrešne. Kako god, vreme će pokazati ko je bio u pravu.
O političkoj čaršiji
Homofobija - sigurna kuća srpske opozicije
Svako ima pravo na svoju viziju Srbije. Vučić je vidi kao suverenu državu koja jača ekonomiju, sport, kulturu i međunarodne odnose. Vuk Jeremić i ostali Boškići, pak, kao policijsku državu, u kojoj će se, u pauzama hapšenja neistomišljenika, po kratkom postupku, upadati u medije koji im nisu po volji.
Komandant Marinika Tepić će, pored zaštite kokošaka od drogiranja u Moroviću, takođe hapsiti sve koji misle da Junajted medija mora da poštuje zakone makar onoliko koliko i Telekom.
Dragan Đilas vidi Srbiju kao privatnu firmu u kojoj je profit zagarantovan jer gubici idu na teret poreskih obveznika. Arhitekta Bakić se zalaže za Srbiju u kojoj će biti dozvoljena isključivo estetika Višnjičke banje i u kojoj će se sve ostalo rušiti do temelja. Zato prvo i osnovno pitanje srpske opozicije ostaje: kako s tako malo suvislih ideja doakati najuspešnijem srpskom političaru. I eto, posle puno godina razmišljanja, ovog puta složno i u saradnji sa amaterskim pevačkim društvom na tribinama fudbalskog stadiona Partizana, napokon su shvatili da homofobija može biti njihovo najjače i najvažnije vezivno tkivo.
Homofobija kao sigurna kuća srpskih demokrata i svih koji se tako predstavljaju. Tako je skandiranje „Vučiću pederu“ pokazalo ne samo stepen intelektualne ograničenosti srpske opozicije već i odsustvo sluha za društvene promene u 21. veku. Time se bespovratno prekinula i poslednja nit koja je opoziciju vezivala sa urbanim i pristojnim svetom. Pristojan svet misli da biti homoseksualac nije uvreda, kao što nije uvreda biti ni lezbejka, ni trans, a bogami, ni heteroseksualac. Neskrivena radost s kojom su tzv. nezavisni mediji izveštavali o horskoj prezentaciji nove ideološke platforme branilaca srpske demokratije podjednako proizilazi iz njihove neprofesionalnosti kao i iz njihove suštinske malograđanštine. U tom, njihovom, teatru apsurda - sve je moguće.
Moguće je boriti se protiv „diktature“, ali istovremeno pretiti lustracijom i hapšenjem svakoga ko ne deli s vama iste ideološke matrice. Moguće je, kako to čini akademik Teodorović, više verovati optuženim kriminalcima Miljkoviću i Belivuku nego institucijama koje su ih pohapsile. Kao što je moguće, ako ste Dušan Petričić, optuživati kriminalce bliske SNS za privremenu zabranu njegove ogavne stranice na Fejsbuku. Jer, zna čaršija da Suzana Vasiljević u slobodno vreme i po potrebi šamara Zakerberga kad god on ne podeli dovoljne količine stranačkog materijala SNS po Silicijumskoj dolini. Isto kao što je čaršija znala i seirila nad izmišljenim vozom koji je navodno ispao iz šina kod Grdelice i koji „Železnice Srbije“ danima nisu mogle da pronađu.
U principu, nemam ništa protiv ljudi koji veruju da je zemlja ravna ploča ili da će hapsiti političke protivnike kad dođu na vlast, ali se čudim medijima koji im za takve budalaštine daju toliko prostora. I zato deluje racionalna najava Željka Mitrovića da će ukinuti rijaliti programe. Teško je izdržati konkurenciju Siniše Kovačevića i ostalih lidera opozicije na televizijama koje se po sopstvenom subjektivnom osećanju ponašaju krajnje profesionalno. Drugim rečima: Kristijan Golubović propo.
U DANAŠNJEM ŠTAMPANOM IZDANJU KURIRA PROČITAJTE:
SPECIJAL KURIRA! NEREŠENA UBISTVA KOJA SU POTRESLA SRBIJU! ZLOČINI BEZ KAZNE
Neki od najvećih KRVOLOKA nikada neće sesti na optuženičku klupu!
MONSTRUMI NA SLOBODI! ZAVIJENI U CRNO
Pevačicu razneli u kolima, kompozitora likvidirali na ulici
ALBANSKI PREMIJER PONOVO PROVOCIRA OPASNIM IDEJAMA
Dačić: Rama ima pustu želju, ništa od velike Albanije!
NA SLOBODI
Hag konačno pustio Sretena Lukića! Držali ga dve i po godine duže uprkos teškoj bolesti!
JEZIVO! OČAJNA MAJKA MLADIĆA KOJI SE ZAPALIO U BANJIČKOJ ŠUMI
Moj sin je treći u nizu! UBILI SU MU SE I NAJBOLJI DRUGOVI!
POTRESNA PORUKA OCA DEČAKA KOJI JE STRADAO NA PEŠAČKOM PRELAZU
Srećan ti rođendan sine, do skorog viđenja!
ČETVRTI DAN NI TRAGA NI GLASA OD NASTAVNIKA IZ TUTINA
Svaki pedalj šume pretražili kao da je u zemlju propao!
KRVNA OSVETA BOJOVIĆA I ŠARANOVIĆA
Zavađene porodice se ubijaju po principu OKO ZA OKO! OVO JE NAJMONSTRUOZNIJE!
ŽELJKO ŠAŠIĆ KONAČNO PROGOVORIO O SUKOBU SA LUKASOM
Voleo sam ga kao prijatelja, šokirao sam se kad sam čuo da je sa Sonjom!
NE PROPUSTITE
DANAS POKLON U KURIRU! Uz svaki primerak dnevnih novina dobićete VREĆICU ZA DONJI VEŠ
Danas ćete uz svaki primerak Kurira dobiti VREĆICU ZA DONJI VEŠ.
Vrećica je providna, odgovarajuće veličine da možete da spakujete nekoliko komada vašeg rublja.
Da li ćete vrećicu koristi isključivo za kućnu upotrebu ili možda za putovanje, odluka je na vama. Ona je vrlo praktična, ne zauzima mnogo prostora i pomoći će vam da napravite dobru selekciju.
I ovaj put Kurir je mislio na lepši pol.
Čitajte KURIR!
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega