Prošlo je pet godina od kako je Radenko umro i, naravno, da nije lakše. Ne može da bude lakše! Samo vremenom postanete svesni da je to kraj, da ga nema... Ne preostaje vam ništa drugo do da pokušavate da se pred drugima ponašate koliko-toliko normalno, kako njima ne bi bilo neprijatno zbog vas. Ali, to je to. Pakao! Kako je bilo prvog dana, tako je i sada!

Ovako za Kurir govori Milan Nikodinović iz Kozjaka kod Loznice čiji je sin Radenko 8. oktobra 2016. umro od gasne gangrene, nakon što je šest dana pre toga pao sa tobogana i zadobio prelom ruke.

radenko-nikodinovic-milan-nikodinovic-decak-slomljena.jpg
Stefan Jokić 

Pokrenut je postupak protiv tri lekara - dr Dobrivoja Bojanića, ortopeda iz Opšte bolnice Loznica i dvojice doktora sa Instituta za majku i dete u Beogradu.

- Očkujem da će presuda biti doneta oko Nove godine. Sramota je da ovoliko traje. Ne verujem da će ljudi sa Instituta biti kažnjeni. Njih nisam nikada ni smatrao krivim. Možda su i mogli nešto da pokušaju, ali bi ishod bi bio isti. Dete je četiri dana bilo u Loznici, mnogo vremena je izgubljeno - kaže Nikodinović, koji kao glavnog krivca za smrt deteta smatra dr Bojanića.

loznica--radenko-nikodinovic-.jpg
Privatna Arhiva 

On je, podsetimo, prvi pregledao Radenka. Roditeljima je rekao da je u pitanju otvoren prelom obe podlaktične kosti. Detetu je namestio ruku, stavio gips, prepisao injekcije i poslao kući. Komplikacije i temperatura javile se se iste večeri, a dete je, tek u sredu, kada je već bio u jako lošem stanju, sa otečenom i modrom rukom, zadržano na odeljenju. Iste večeri upućen je u Institut za majku i dete. U Beogradu su lekari razmišljali o amputaciji ruke, ali bilo je kasno. Radenkovo maleno telo već je obuzela infekcija i ubrzo je preminuo.

radenko-nikodinovic-sepsa-loznica.jpg
Kurir 

- Maksimalna kazna je od jedne do osam godina, ali ne verujem da će dr Bojanić dobiti maksimalnu. Može se čak desiti da, ako njegovi advokati uspeju da ovo preinače u neki drugi član, pa da dobije samo uslov i nanogicu. Ne očekujem takav scenario, ali ga se plašim - kaže Milan, koji bi da su stvari bile drugačije sa sinom danas išao na utakmice, vozio ga na rođendane... Sada ga skoro svakog dana posećuje na groblju. Tamo mu je napravio kućicu u kojoj su sve Radenkove stvari i igračke.

- Provedem vreme, ispušim koju cigaru... Razmišljam šta jeste, a šta je moglo biti. Ceo svet mi se sručio i sve je košmar bez kraja.

Dr Bojanić juče nije nije želeo ništa da komentariše.

- Suđenje je u toku. O tome više ne pričam. Sve što treba pitajte advokata - kratko nam je rekao i spustio slušalicu.

Kurir.rs/R. Kantar