ISKUSTVO DR STAJEVIĆ IZ CRVENE ZONE: Odvojimo novorođenče od respiratora, dobro je! Pogledam rendgen snimke kovida, jezivo

Za više od godinu i po dana koliko traje korona virus u Srbiji zdravstveni radnici se susreću sa teškim izazovima, a ako je to ikako moguće izmeriti, čini se da je najteže onima koji rade sa decom, to jest leče najmlađu našu populaciju.

"Sinoć na dežurstvu odvojim od respiratora novorođenče koje je ventilirano od rođenja skoro tri nedelje. I osetim se dobro. Onda odem u konsultaciju da gledam rendgenske snimke kovid pacijenata. I osetim se jezivo", napisala je profesorka Stajević.

Kako je ispričala novorođenče koje je odvojeno od ventilatora ima urođenu srčanu manu. Radost koju je tada doživela, brzo je prekrila tuga, kada je pogledala snimke pluća dece koja imaju korona virus.

- Ova epidemija stvara jednu jako opterećujuću situaciju kod svih, ne samo kod nas koji se bavimo decom. Imamo suštinski ogromne dileme u svakom danu. Uslovno rečeno, ja imam sreću da moram da radim pacijente koji su rođeni sa srčanim manama, odnosno oboleli od njih. Sa druge strane, imamo situaciju da dolaze zdrava deca koja su obolela od korona virusa, i vidite da im nešto nama, još uvek poprilično nerazjašnjeno uništava život. I u jednom danu dolazite u jednu neverovatnu situaciju - da vidite rezultate svog rada, da ste zadovoljni, da bi vas odmah u roku od par sati dočekalo nešto drugo - zdravo dete koje se zarazilo. Na dnevnom nivou vas posao potresa. Prvo vas "pohvali", pa vas baci u neku drugu dilemu. To je nešto što nas lekare užasno opterećuje. I to što sam napisala u tom tvitu je veoma nezhavlnao i teško - priča prof. dr Stajević:

- Tako da, u tom smislu, u jednom danu se radujete nečemu što ste uradili u svojoj struci, a onda se okrenete i vidite snimak nekog deteta koje je do juče bilo zdravo, a sada ga lečite od ove virusne bolesti koja nam je još velika nepoznanica.

Kada je reč o kovid najmlađim pacijentima, ona je u dodiru sa njima kada se sa kolegama koji ih leče konsultuje, eventualano ako je zbog komplikacija usled kovida, potrebno njihovo dreniranje.

- Ja ne učestvujem direktno, koliko indirektno kao kardiohirurg, u lečenje kovid obolelih pacijenata. To je više internistički i anesteziološki domen. Mi sa kardiohirurgije, pošto se bavimo i grudnom hirurgijom učestvujemo više u lečenju komplikacija koje nastaju usled korona virusa, a to je postavljanje torakalnih drenova, jer se ti pacijenti zbog ugrožene respiratorne fukcije često intubiraju ili se ventiliraju nekim drugim modovima ventilacije a znamo svi da plućno tkivo zbog korone dosta strada - objašnjava sagovornica:

- Dovoljan je samo jedan pacijent sa težom kliničkom slikom. Sama činjenica da su to deca koja su bila zdrava, a da su došla sa teškim infekcijama, mnogo govori. Poslednjih par nedelja imamo malo više takvih pacijenata. Istine radi, njih nema brojčano mnogo više, ali su komplikacije teže, a u smislu da su kliničke slike i lošiji nalazi na plućima, da zahtevaju visoke parametre ventilacije, i u tom smislu mi moramo da budemo tu kao jedna prateća služba - kaže dr Stajević i dodaje da su njene kolege sa pedijatrije da određen broj dece ima znake upale srčanog mišića.

U ovoj ustanovi nisu prestajale operacije na srcu, ali je korona znala da ih odloži.

- Nismo prestajali da radimo zato što su naši pacijenti zavisni od vremena i računaju se često kao hitni. Naravno, imamo to dodatno opterećenje da moramo sve po tri puta da ih testiramo, pa smo u nekoliko navrata imali situaciju da su deca bez obzira na to što su bila negativna po prijemu u bolnicu, u međuvremenu postala pozitivna, zbog čega smo morali da ih vraćamo kući. Opterećujuće je i što su kolege anesteziolozi angažovani u kovid centrima, pa moramo da se prilagođavamo njima i da posao raspodeljujemo kako je moguće - kaže prof. dr Stajević.

Ona kaže da je korona virus bolest koja nije još uvek definisana, i koja, kako navodi, nije hirurška bolest.

- Mi, hirurzi, po profesiji smo takvi da volimo da dobijemo odmah rezultate. Najveći broj hirurških pacijenata se hirurškim postupkom izleči, međutim, ovo je infektivna, zarazna bolest gde ne možemo očekivati brzo izlečenje. Jako se brzo širi, svi bismo voleli da se ovo sve jako brzo završi, međutim, prevazilazi sva naša očekivanja i ulazimo i u treću godinu sa tom problematikom. Okrenuli smo se naopačke u prethodne dve godine. Svi smo mi nestrpljivi, verujem da sve ovo izluđuje.

- Izaći ću malo iz delokruga moje specijalnosti. Virus je prvo pogađao stariju populaciju, pa srednjovečne a sada kruži među mnogo mlađima. U tom smislu, postoje dva oblika lečenja - klinički oblik za koji svi želimo da do njega ne dođe, i preventivna vakcinacija. Ona, naravno, nije 100 odsto garancija neoboljevanja, ali ne zaboravimo da smo se vakcinisali i protiv sezonskog gripa i da su epidemije bile blaže - podseća prof. dr Stajević i još dodaje da je jedini način da se iole zaštitimo poštovanje mera i vakcinacija.

Kaže da joj nije jasno što ljudi brinu o sastavu vakcine, ali ne i o sastavu drugih lekova kao na primer lekova protiv povišenog krvnog pritiska.

- Niko ne preispituje te lekove. Svi ti koji su pravili vakcine su naučnici svetskog glasa. Sigurno je da će neko od nas imati neku nus pojavu, ali sve je to minimalno u odnosu na ono što doživljavaju ljudi kada se razbole. Sve se to odnosi i na dečiju populaciju, jer mi imamo odgovornost prema sebi a kada imamo decu imamo duplu odgovornost - kaže ona za kraj.

(Kurir.rs/Telegraf)