DUŠAN JE OTIŠAO DA KUPI SOK I NIKADA SE NIJE VRATIO: Skinhedi ga tukli do smrti na ulici, IMAO JE SAMO 13 GODINA (VIDEO)

To je bio početak tragedije porodice Jovanović!

Tražio je od oca novac za sok koji je mnogo voleo, a nesrećni čovek, ni ne sluteći da će sina umesto u prodavnicu poslati pravo u smrt, dao je Dušanu pare. Bio je romske nacionalnosti i zato je ubijen.

Preminuo je usled brutalnog prebijanja od strane dvojice skinheda u Beogradskoj ulici u centru prestonice.

Od tada su prošle 24 godine. Srbija je tada ostala šokirana, a i toliko godina kasnije ova tragična priča ostala je nezaceljena rana zbog koje će Srbija dugo patiti.

Kobnog osamnaestog dana oktobra, 1997. godine, trinaestogodišnji dečak pošao je po sokm a na putu do prodavnice presreli su ga tinejdžeri. Kasnije se za njih ispostavilo da su skinhedi. Najpre su mu tražili novac, a kada je odbio da im da, počeli su sa pesničenjem. Bacili su ga na pod, a ređali udarce jedan za drugim. Nesrećno dete šutirali su po telu i glavi čizmama koje su bile ojačane metalom. Radili su to besomučno, sve dok nije prestao da daje znake života. Mali Dušan je sve vreme grčevito držao pare za omiljeni sok.

Dušan Jovanović premunio je od posledica preloma vrata. U belom kovčegu ispraćen je na večni počinak dva dana kasnije, uz prisustvo više stotina ljudi.

Dušanov otac, Aleksandar Jovanović, ispričao je kasnije za medije da je, videvši da se duže vreme ne vraća kući, krenuo za sinom.

- Našao sam ga da leži na stepenicama, glava mu je bila pognuta unazad. Tada sam viknuo: "Ko mi ubi sina?" Izašle su komšije, a ja nisam znao šta da radim. Utrčao sam kod komšinice, rekao joj da pozove policiju, a onda je izašla i moja žena. Rekao sam joj: "Ubili su nam sina", a ona je počela da vrišti - ispričao je davne 1997. Dušanov otac opisujući to pakleno veče, ni ne sluteći da će nekoliko godina kasnije nestati gotovo cela njegova porodica.

Tragična sudbina porodice Jovanović tu se nije zaustavila. Dušanova majka izvršila je samoubistvo vešanjem. Ruku na sebe digla je 12. jula 2015. godine. Žudela je 18 godina za sinom, ali bol je ipak pobedila. Htela je da bude sa njim. I pored Dušana je i sahranjena.

Nakon nje, preminuo je i Aleksandar, otac dečaka. Jedina osoba koja je ostala od Jovanovića je mlada Kristina, koja je ostala da se bori sa surovim životom i neizmernom tugom. O Duletu je želela, pričala je ranije, da snimi dokumentarni film, da se nikada ne zaboravi njegova tragična smrt.

Podsetimo, nakon što su čizmama sa metalnim ojačanjem do smrti šutirali dete, monstrumi koji su se krili iz ekstremističke ideologije, pobegli su u pravcu nekadašnje Železničke stanice na dnu Nemanjine ulice. Pošto je policija imala detaljan opis, uhapsila ih je nekoliko sati posle zločina.

Milan Čujić i Ištvan Fendrik iz Zemuna osuđeni su na po deset godina zatvora i poslati su na izdržavanje kazne u Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Valjevu. Nakon provedenih četiri godine u zatvoru, Fendrik je pristao za NIN da ispriča šta se dogodilo tog dana.

Kurir.rs / S. Trajković