SEĆANJE NA BRANKA MAMULU POSLEDNJEG NAČELNIKA GENERALŠTABA JNA: Stvorio je moćnu vojsku, koju su njegovi naslednici SRUŠILI

Vest o smrti admirala flote Branka Maumule koji je preminuo pre četiri dana u svojoj kući u Tivtu od koronavirusa odjeknula je regionom. Veliko je broj onih koji su žalili za njim, ali bilo je i onih koji baš nisu blagonaklono gledali na njegovu vojnu i političku karijeru.

Osim po rukovođenu, Mamula se bavio i strateškim pitanjima i iza sebe je ostavio pozamašnu vojnostručnu literaturu, onu koja je vezana bila za mornaricu, kao i za razna strateška pitanja.

Sa odlaskom Mamule faktički među živima nije ostao nijedan visoki vojni rukovodilac JNA, sa čime možemo da kažemo da je otišao i jedan svedok vremena ili bolje reći epohe kada je JNA doživela svoj uspon. Njegovim odlaskom u penziju 1988. godine usledio je sunovart, koji je okončan krvavim raspadom Jugolsavije i sramoćenjem JNA u sukobima najpre u Sloveniji, pa u Hrvatskoj i na kraju u BiH.

Optuživali su ga za sve i svašta, malo ko je o njemu zaista znao. Više je bilo tračeva nego istine. Bilo kako bilo ostavio je neizbrisiv trag u istoriji Druge Jugoslavije.

U beogradu 26. decembra 2018. godine održana je bila promocija knjige admirala flote Branka Mamule "Rat u novom stoleću", koju je admiral napisao u 98. godini života.

Knjiga “ Rat u novom stoleću“ s pravom se može smatrati nastavkom Mamuline knjige “ Slučaj Jugoslavija“ koja se završava upravo agresijom NATO na SRJ. Značajnu pažnju penzionisani admiral posvećuje supersilama i njihovoj ulozi na Mediteranu, sa osvrtom na vraćanje Rusije u Sredozemlje u svetlu sirijske krize. Rat u novom stoleću čini 12 poglavlja od kojih su svakako veoma značajna poslednja tri, dok ostala osvetljavaju istorijski kontekst u kome se kretala vojna doktrina, posebno pomorska od Drugog svetskog rata do danas.

Tom prilikom prisutnima se obratio i nedavno preminuli vojni komentator i ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji koji je o admiralu Mamuli rekao sledeće:

„Admirala Mamulu nisam toliko poznavao kao Bjelajac. Imao sam par susreta sa njim. Pažljivo sam pratio njegov publicistički rad. Napisao je nekoliko izvrsnih knjiga koje su prikazane u vidu recenzija u zagrebačkim novinama. Radio sam i živeo u Zagrebu. Moje novine su bile zagrebački Danas. Nema bivšeg oficira, bivše JNA koji je imao toliko dobrih knjiga kao Mamula. Meni se svidela knjiga Mornarice na velikim i malim morima. Admiral Branko Mamula je bio tvorac najjače flote ratne mornarice na Jadranu. On je tvorac naoružavanja jugoslovenskih ratnih brodova raketama. U njegovo vreme smo imali četiri raketne regate 31, 32, 33, 34. Mi smo bili prva mornarica na Jadranu koja je imala rakete. U njegovo vreme naša mornarica je bila jača na Jadranu od italijanske. Kada je bila zadnja velika kriza oko Trsta 1974. godine Mamula je bio na čelu ratne mornarice u Puli. Oni su bili jako ubedljivi da ne dođe do vojne intervencije Italije na Istru jer zona A i B nisu još bile pravno regulisane. Imali smo snažnu ratnu mornaricu koja je brojala nekoliko stotina torpednih čamaca. U vreme admirala Mamule krenulo je sa novim podmorničkim programima. Zadnji planovi su bili da se napravi podmornica B-73 koja će imati rakete za gađanje aviona. Odlazak Mamule sa mesta sekretara je bio početak urušavanja vojne moći JNA. Uveren sam da je Mamula ostao na mestu sekretara da se raspad Jugoslavije ne bi tako odigrao. Mislim da bi on imao načina da to spreči., rekao je Lazanski na promociji Mamuline knjige.

Admiral flote Branko Mamula bio je načelnik generalštaba JNA od 1979-1982. godine.

Branko Mamula rođen je u selu Slavsko Polje, kod Vrginmosta 30. maja 1921. U Narodnosolobodilačkom ratu učestvovao je od 23. oktobra 1941. Prvo je bio borac, omladinski rukovodilac i vojni delegat u 1. kordunaškom NOPO. U 8. diviziji bio je politički komesar čete, bataljona i brigade. Bio je i politički komesar Oficirske škole GŠ Hrvatske. Štaba mornarice za Hrvatsko primorje i Istru Drugog pomorskog sektora i Pomorske komande Severnog Jadrana.

U JNA (RM) obavlja političke dužnosti do 1955. i od 1964. do 1967.

Komandant Vojnopomorske oblasti bio je od 1976. do 1979., a savezni sekretar za NO od 1982. do 1988. kada mu prestaje aktivna vojna služba. Završio je VVPA i Kurs operatike VVA JNA. U čin admirala flote unaprešen je 1983. godine.

Admiral Branko Mamula bio je nosilac 11 jugoslovenskih visokih odlikovanja, te još deset drugih visokih ordena kojima su ga odlikovale Poljska, Sudan, Italija, Francuska, Indonezija, Nepal, Tunis, Grčka, Austrija i Jordan. Dobitnik je i više spomen-medalja u SFRJ, SSSR, Ruskoj Federaciji i Crnoj Gori.

Govorio je engleski i ruski jezik, a napisao je više stručnih knjiga iz oblasti vođenja rata na moru: „Mornarice na velikim i malim morima“, „Savremeni svet i naša odbran“, „Odbrana malih zemalja“, kao i knjige memoarsko-političko-analitičke sadržine „Slučaj Jugoslavija“ i „Rat u novom stoleću“. Godine 2020, u izdanju Srpskog narodnog vijeća iz Zagreba, uz podršku Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske, izašla je i njegova posljednja memoarska knjiga, “Admiral sa Korduna”.

Posle njega na mesto načelnika Generalštaba JNA došao je Petar Gračanin koji je bio načenik Generalštaba od 1982-1985,

Zorko Čanadi general-pukovnik koji je bio načelnik Generalštaba 1985-1987,

Stevan Mirković general-pukovnik, načelnik Generalštaba JNA 1987-1989 i

Blagoje Adžić, general-pukovnik načelnik generalštaba OS SFRJ 1989-1992. posle koga je JNA preimenovana u JA, a od 1993 u Vojsku Jugoslavije.

JNA je od svog postojanja od 1945 do 1992. godine imala ukupno imala 13 načelnika Generalštaba JNA. Prvi je bio general-pukovnik Arso Jovanović 1945, posle njega bio je general-pukovnik Koča Popović od 1945-1953, general pukovnik Peko Dapčević od 1953-1955, Ljubo M. Vučković od 1955-1961, general pukovnik Rade Hamović od 1961-1967, Miloš Šumonja general-pukovnik od 1967-1970, Vikot Bubanj od 1970-1972, Stane Potočar od 1972-1979, Branko Mamula 1979-1982, Petar Gračanin 1982-1985, Zorko Čanadi 1985-1987, Stevan Mirković od 1987-1989 i Blagoje Adžić od 1989-1992.

Kurir.rs/A. Mlakar