MARKO IMA 13 GODINA I SA 11 JE PRVI PUT PROHODAO! Njegova mama opisala nam je BORBU MALOG HEROJA, put je bio trnovit (FOTO)

Zbog suženja jednjaka i stenoze na dvanaestopalačnom crevu nije mogao da jede i raste, sa 10 godina imao je samo devet kilograma, kaže dečakova majka Dragana Joka, uz apel roditeljima da se bore za svoju decu i da ne odustaju ni kad je najteže

- Moj dečak Marko (13) rođen je sa Daunovim sindromom, ali tek kada je imao deset i po godina, otkriveno je da je od rođenja imao stenozu na dvanaestopalačnom crevu i suženi jednjak. Zbog tih bolesti on nije mogao da raste, jede, napreduje kao sva deca, tako da je sa 10 godina imao samo devet kilograma. Tek posle operacije, sa 11 godina, naučio je da hoda - kaže mama Dragana.

Ističe da je od rođenja Marko imao redovne preglede, ali da lekari u Požarevcu nisu mogli da otkriju zbog čega ne može da se razvija.

- Primao je i terapije hormona rasta, ali ništa... Sa 10 godina izgleda kao dete od pet, sama kost i koža. Prilikom jednog pregleda doktori u Požarevcu su mi rekli da treba da se oprostim od svog deteta, da će verovatno umreti i da je u fazi raspadanja. Osećaj je užasan, nemoćna sam. Pitala sam se gde grešim kao majka, nailazila na osuđivanje ljudi i pitanja da li uopšte hranim svoje dete. Gledam drugu decu sa Daunovim sindromom, ona velika, normalno rastu, a moje ni devet kilograma - priseća se Dragana i napominje da Marko nije išao u školu, ali je sa sedam godina bio primljen u boravak sa decom sa smetnjama u razvoju.

Ističe da je tračak nade videla kada im je jedna medicinska sestra preporučila lekara u penziji, koji može da pregleda Marka.

- Taj doktor je privatno pregledao Marku stomak i utvrdio da ima urođenu stenozu na dvanaestopalačnom crevu i da zbog toga ne može da raste i da se razvija. Onda smo suprug Mario i ja odveli dete na preglede u Dečju kliniku u Tiršovoj, gde mu je zakazana operacija 5. oktobra 2018. Posle operacija na dvanaestopalačnom crevu i jednjaku oporavak je trajao oko pet-šest meseci. Radili smo vežbe za mišiće, redovno uzimali terapiju. Tek tada je Marko počeo da živi. A 11 godina je živeo u mraku, teškoj borbi, mučenju. Sa 11 godina je načinio i svoje prve korake - rekla je Dragana.

Ističe da ih je tad prvi put ogrejalo sunce, iako je u međuvremenu rodila još troje dece, ali Marko je bio njihov prvenac, koji se svim snagama borio za život.

- Bodrila sam ga, bila uz njega, posvetila mu svu pažnju i ljubav i uspeo je! Njegov prvi korak, moja najveća sreća. Zato poručujem svim majkama da se bore za svoju decu i da ne odustaju ni kada je najteže. Uvek postoji svetlo na kraju tunela, ma koliko god on bio dug i mračan. Markova borba za život je čist primer za to. To svetlo su nama bili lekari iz Tiršove i Požarevca. Uz pomoć njih moje dete može da hoda, jede i bude normalan dečak - zaključila je Dragana.

Kurir.rs / Aleksandra Kocić