SOBA BROJ 7 KRIJE DOKAZ: Marko ima 35 godina, a Nenad 86. Obojica imaju koronu, ALI JEDNA STVAR ČINI OGROMNU RAZLIKU

Soba broj 7 kovid bolnice Karaburma paradigma je našeg doba. I nauk svima! Mladić od 35 godina, nevakcinisan, i deka od 86 leta, vakcinisan. Prvi je iz pune snage i zdravlja jedva živu glavu izvukao s respiratora, a potonji, koji ima sijaset teških bolesti, pa i onu najgoru, ni zeru kiseonika nije primio, a kamoli bio na intenzivnoj.

Krevet pored - Nenad Jeknić (86), pukovnik u penziji, nekadašnji sudija Vrhovnog suda.

- Evo vam čist dokaz - 86 godina, težak bubrežni bolesnik, težak srčani bolesnik, rak prostate, život ga namučio... ali vakcinisan. Ovde je samo zbog tih pratećih bolesti. I nema kiseonika, i nije bio na intenzivnoj. A Marko mlad, zdrav, nevakcinisan, mislio je da mu korona ne može ništa, pa završio na respiratoru. Jedva pregrmeo. Kad dođeš do respiratora, to je lutrija - pola ode tamo, pola ovamo - priča dr Udovičić.

On je za pacijente ili "njihov Ivo", ili "komandant".

- Komandant je uvek tu kad treba, i kad jesu i kad nisu vizite. Odgovornost i ljudskost na najvišem nivou u armiji - po pe-esu će pukovnik Jeknić, koji se pridiže da pozdravi doktora-vojnika.

A i uistinu, dr Udovičić svakog zna u dušu. I svaki detalj njihove bolesti. I svima prilazi s osmehom. A tako ga i dočekuju. Oni koji to mogu.

- Trojica vas je bilo istovremeno na respiratoru - okreće se doktor Marku - po godina razlike, od 34, 35 i 36 godina. Na svu sreću, svi ste preživeli. Imali smo vas 20 mlađih od 40 godina. Svi nevakcinisani. Nažalost, preminuo je mladić od 31 godine. I svi vi ste dokaz kako mladi i nevakcinisani mnogo gore i teže prolaze nego čak i ovi stariji sa puno bolesti koji su vakcinisani. Zato su i cele porodice stradale u ovom talasu. I svi preminuli mlađi od 50 godina nisu bili vakcinisani. Bez izuzetka. Dok stariji vakcinisani koji umru, preminu zbog drugih, osnovnih bolesti.

Koju sobu ispred nalazimo Sašu Mitića. Četrdeset mu je godina. Nakačen na 10 litara kiseonika. Banja, što bi naš narod reko. Pored isključen respirator - pobedio ga je. Iza paravan i drama. Beli skafanderi trče, žena izgleda ni živa ni mrtva...

- Dođe mi da plačem kad se setim kako mi je bilo. Nisam mislio da mi korona išta može. A posle svega, samo da mi doktor kaže kad mogu da primim vakcinu. Sedmoro nas je u kući - troje dece, supruga, roditelji, svi zaraženi. Žena nevakcinisana, al' dobro prođe. Roditelji vakcinisani, ništa im ne bi od korone. A ja - jedva preživeh. Ne smem ni da mislim šta je moglo biti - roditelji da izgube sina, a moja deca da ostanu bez oca. Da može cela Srbija da vidi ovo, drugu bismo pesmu pevali - okrenuo ploču i Saša.

S apetitom sad jede sendvič. Sve je lakše.

- Tako je sa svima. Svako ko bude i na običnom kiseoniku, a kamoli respiratoru, promeni mišljenje. Čak i najokoreliji, koji su tvrdili da korona ne postoji, kad vide cimere, smrt i crne džakove u kojima ljudi završavaju, odmah pitaju: "Doktore, kad mogu da se vakcinišem?" - veli dr Udovičić.

Kraj prozora druge sobe je Milorad Stanivuković (72). Nevakcinisan. A što - malo je duža priča, veli. Ne bi o tome. Kajanje je sad uzaludno. Sunca ni meseca nije video 65 dana! Pregrmeo i respirator. Vakat mu je da izlazi. Al' ne kući.

- Do pre tri meseca sam igrao tenis. Zdrav i prav. A sad - užas. Jesam li se izvukao, doktore?

- Ma izvukao si se. Samo moraš na Kliniku za pulmologiju jer ti je virus toliko oštetio pluća ne možeš da živiš bez kiseonika. Obezbediće ti koncentrator kiseonika i kući ćeš s njim. Do toaleta ćeš verovatno moći bez kiseonika. A sa 65 dana u postelji rekorder si ove bolnice - kaže mu dr Udovičić.

- Jeee, rekorder - od muke podiže ruke u pesnicu i s osmehom nas isprati.

Muka preteška je na intenzivnoj, tu je 16 od 117 pacijenata ove krcate bolnice. Ali svega dvoje od njih 16 je vakcinisano - stari su baš i bolesni. Gospođa od 83 godine i pre kovida bila je prikačena na kiseonik zbog teške opstruktivne bolesti pluća. I da je htela, nije mogla iz kuće, ali njoj je neko doneo pakao. Pored, deka istih godina. I on intubiran. Ali on vakcinu nije želeo. A tu je i čovek od 72 leta. Sklupčan na krevetu, mršav, dah jedva hvata, maska čini se veća od njegovog lica. Na 100% protoka kiseonika. Na milimetar od intubiranja. Nevakcinisan.

- Najgore je kad si svestan, a ne možeš da dišeš. Agonija. I sve vidiš oko sebe - dr Udovičić će.

Oči raširene. Krupne. Molećive. Vlažne. Nešto bi da kaže, a ne može. Pritrčava Andrijana, psiholog. Hvata ga za ruku.

- Biće sve u redu. Ne brinite. Polako. Biće sve u redu...

A ništa u redu biti neće. Ni u ovom krevetu. Ni u mnogim drugima. Kao ni igde dok se ne dozovemo pameti...

- Nikoga u Srbiji nismo lečili od komplikacija vakcine. A gledajte šta nam virus radi skoro dve godine. I neće nestati! Biće tu još milion godina. A mi ćemo normalno živeti tek ako se vakcinišemo i steknemo kolektivni imunitet. Potom će korona izazivati bolest sličnu gripu - temperatura dva-tri dana i malaksalost, kako je i sada kod mnogih vakcinisanih, a zaraženih. A u starijoj i mnogo bolesnoj populaciji, kao i s gripom, biće i preminulih. Ali neće nam oboleli od kovida zauzimati 70% bolničkih kapaciteta, nećemo imati silne ljude na respiratoru i desetine mrtvih dnevno - priča dr Udovičić.

A čuje li ga neko od onih 45% nevakcinisanih? Ili će morati da osete na sopstvenoj koži...

(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)

Bonus video: