Serija zemljotresa pogodila je Srbiju prethodnih dana. U Mladenovcu je u subotu izmereno podrhtavanje tla jačine 3,7 stepeni Rihterove skale, a okolinu Kragujevca je juče 20 minuta posle ponoći, potresao zemljotres jačine 3,9 stepeni!

Slavica Radovanović, seizmolog, kaže za Kurir da je područje Šumadije uvek bilo seizmički aktivno. Veliki zemljotres je bio 1922. kod Lazarevca, 1927. na Rudniku, a neposredno uz granicu Šumadije bili su i veliki zemljotresi 1893. kod Svilajnca, kao i u Kraljevu 2010:

slavica-radovanovic.jpg
Foto: Printscreen/TV Pink

- Kraljevo na jugu, Svilajnac na istoku, Lazarevac na severu, Mionica na zapadu i Rudnik na jugozapadu predstavlja zonu koja je seizmički aktivna i gde se očekuju naši najjači zemljotresi. S obzirom na manje zemljotrese prethodnih godina i na činjenicu da se seizmičnost obnavlja, verovatno je da ćemo u narednih desetak godina imati neki jači zemljotres u toj zoni. Njegova jačina bi mogla biti do magnitude šest, ali, naravno mogu biti i slabiji.

Radovanovićeva dodaje da uzroci seizmičkih aktivnosti u Srbiji zapravo leže u regionalnim kretanjima tektonskih, velikih blokova i ploča:

- Italija koja rotira ka severoistoku pritiska Dinaride, a u zoni jadranske obale su najveće količine te energije koja se oslobađa, i tu su najveći zemljotresi na našem prostoru. Što se dalje seizmička energija prostire, ona se više troši i stoga ima dosta zemljotresa u BiH, kod Banja Luke, Zenice, Sarajeva... Taj pojas ide dalje južno, preko Albanije, i tu, takođe, ima jakih zemljotresa. Sve što se ne istroši stigne do nas. U Šumadiji je na istoku od nas Mezijska platforma, jedan rigidni deo na kome nema zemljotresa, pa smo mi praktično pritisnuti od strane Dinarida uz tu Mezijsku platformu, pa se pod svim pritiscima nama nad tim područjem dešavaju najjači zemljotresi, a istočni i zapdno od Centralne Srbije nešto slabiji udari.

ČINJENICE

Najjači zemljotresi u Srbiji

Lazarevac, mart 1922. - 5,7 stepeni Rihtera, povređene četiri osobe

Rudnik, maj 1927. - 5,9 stepeni Rihtera, poginulo sedam ljudi, a osam povređeno

Kopaonik, maj 1980. - 5,9 stepeni Rihtera, nije bilo poginulih, povređeno 30 ljudi

Mionica, septembar 1998. - 5,7 stepeni Rihtera, nastradala jedna osoba, a 3.500 objekta postalo neupotrebljivo zbog oštećenja

Kraljevo, novembar 2010. - 5,5 stepeni Rihtera, poginulo dvoje, povređeno oko 200 ljudi

Kurir.rs/R.K.