VERNICI SUTRA OBELEŽAVAJU MITROVSKE ZADUŠNICE: Obilaze grobove najmilijih i paze da upale ovaj BROJ SVEĆA
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima - Mitrovske zadušnice. Praznik pada uoči dana Svetog velikomučenika Dimitrija zbog čega se zadušnice i nazivaju Mitrovske.
Na zadušnice se u pravoslavnim crkvama služi sveta liturgija i parastos na kom sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ljudi obilaze groblja. Na grobovima se pale sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za umrle. Ako nije moguće otići na grob pokojnika njima se služi pomen u crkvi.
Prema učenju Crkve na zadušnice se vernici mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju. Zadušnice uvek padaju u subotu, kad se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu. U crkvi se na zadušnice pominju i reči jednog od najvećih hriščanskih bogoslova Svetog Jovana Zlatoustog:
Na Zadušnice u mnogim mestima iznosi se hrana na groblje. Ta hrana se deli sa ljudima koji posećuju groblje uz pominjanje za spas duše pokojnika.
Sem što se iznosi hrana na groblje, u nekim mestima i sveštenik dolazi da drži opelo upokojenima. Tada ukućani uzimaju po neko zrno i bacaju ga na zemlju uz reči: "Večnaja pamjat, laka mu zemlja." U nekim krajevima ne izlazi se na groblje, već se Zadušnice obeležavaju postavljanjem trpeze u kući, a opelo za pokojnikovu dušu i spas na onom svetu održava se u crkvi. Tom prilikom domaćin donosi na papiru zabeležena imena svojih pokojnih predaka kako bi svako od njih bio pomenut u molitvi.
Srbi običavaju da hranu koja se na Zadušnice nosi na groblje spremaju isključivo žene. Zadušnice nikad ne padaju u vreme posta, niti u posne dane u toku nedelje nego isključivo subotom. Za taj dan peku se kolači od belog brašna - prosfore, iznose se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim krajevima i žito. Na groblje se poziva i sveštenik da tamjanom okadi grob.
Na groblje se nosi samo onoliko sveća koliko se pokojnih pominje. U različitim krajevima Srbije na groblje se iznosi različita hrana - ponegde su to pita, pecivo, kafa, voda, a ponegde pečenje i kuvana jaja. Valja se, kaže narod, poslužiti makar jednim zalogajem, a to važi za svu rodbinu koja je došla. Ukoliko grobu priđe neko sa strane, ponudi se da uzme hranu iako je tuđ - na taj dan se niko ne odbija. Srbi veruju da je veliki greh ako se na Zadušnice neko na groblju odbije ili, daleko bilo, otera od groba.
Kurir.rs
bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore