DA LI SMO NA IVICI ŽIVACA: Psihijatar Latas: Ipak se mentalno još dobro držimo EVO KOGA NAJČEŠĆE MUČE NESANICA I ANKSIOZNOST

Srbija je ipak generalno zemlja žilavih, otpornih ljudi, iako kovid ostavlja posledice i na mentalno zdravlje obolelih, a i na ostale. Najugroženiji su u tom smislu zdravstveni radnici i psihijatrijski bolesnici. A najčešće imaju nesanicu ili su anksiozni - osećaju strepnju, brigu, uznemireni su.

- Bilo je tu straha od obolevanja, i za sebe i porodicu, ali i straha za pacijente. Intenzivan rad, dnevne, noćne smene, uz ozbiljnu zaštitnu opremu, preopterećenost. Moji utisci u početku, dok se i sam nisam suočio s radom u Batajnici, bili su da su ljudi jako umorni, s podočnjacima, smršali, zabrinuti, najviše su se žalili na loš san i preteranu brigu, što se i pokazalo kasnije u istraživanju. Ali najveći broj njih je pokazao rezilijentnost, srpski rečeno otpornost - nije imao problem s mentalnim zdravljem - kazao je prof. Latas.

Najčešći od psihičkih simptoma je insomnija - poremećaj spavanja, i to su problemi s usnivanjem, prosnivanjem ili ranim jutarnjim buđenjem. Nešto manje ih ima anksioznost - brigu, strah, uznemirenost, najmanji broj depresiju, dok prof. Latas ozbiljnije psihičke reakcije nije viđao.

- Pojave poremećaja su znatno manje izražene na nivou opšte populacije. Pre svih, to je poremećaj adaptacije na stresne reakcije, a u najmanjoj meri depresija - objasnio je prof. Latas.

Važna stavka je i postkovid - mentalne posledice koje prebolevanje kovida ostavlja na pacijente.

- Tu su iscrpljenost, umor i razni drugi stresni momenti, koji su izvor neke anksiozne reakcije i nešto ređe depresije - rekao je prof. Latas.

Posebno je postkovid izražen kod psihijatrijskih pacijenata. Prof. Latas je izneo podatke iz najnovijeg istraživanja, objavljenog pre nekoliko dana, kojim su obuhvatili 2.568 pacijenata na nivou Srbije, prosečne starosti 47 godina, srednjeobrazovnog miljea. U uzorku su bili najčešći psihijatrijski pacijenti, koji nisu i najteži - najviše ih je s anksionim poremećajima povezanim sa stresom, malo manji broj njih s visokom učestalošću depresije i znatno manji broj s ostalim dijagnozama. Radili su tzv. GAD skalu, koja ispituje stepen anksioznosti u poslednjih sedam dana u vezi s kovid infekcijom.

- Iako su sve ovo bili ranije dijagnostikovani psihijatrijski pacijenti koji su primali psihijatrijsku terapiju, čak 74,7 odsto njih, praktično tri četvrtine, imalo je klinički značajnu, ozbiljnu anksioznost vezano za kovid infekciju - naglasio je prof. Latas.

I upravo zato su na Klinici za psihijatriju otvorili specijalizovanu ambulantu za rešavanje postkovid poremećaja i problema. Kada je polovinom septembra otvorena ta ambulanta, UKC Srbije je saopštio da je, prema podacima od 15. avgusta 2021, od 732.000 registrovanih obolelih do tada više od 240.000 njih i nakon šest meseci od bolesti imalo neki neurološki ili psihijatrijski poremećaj, a 90.000 njih prvi put. Ostali su, dakle, i pre korone bili s nekom dijagnozom.

- Pre svega, tu su poremećaji koncentracije, pamćenja, simptomi stresa, anksioznosti, depresije, psihotične reakcije... Pokušali smo da napravimo sistematičan prilaz postkovid mentalnim problemima, kao i da ih adekvatno dijagnostikujemo i lečimo. U ambulanti do sada imamo relativno veliki broj pacijenata - rekao je prof. Latas.

Kurir.rs/J. S. Spasić