Sve reči ovog sveta nisu dovoljne da opišu strah koji oseća majka kada joj je dete bolesno. Ako se radi o teškom oboljenju pred kojim drhti ceo svet, za koje se traži rešenje kog nikako nema, a gde je borba nepredvidiva, taj strah je obuzimajući, strašan, parališući.

Upravo kroz takav strah prošla je Ana Đurić, mlada mama koja se zajedno sa svojom bebom danima borila protiv korone, prvo kod kuće, a onda i u bolnici KBC "Dr Dragiša Mišović".

- Kada se razboleo, nismo odmah znali da je u pitanju korona, jer je on od simptoma imao samo temperaturu. Svi su govorili da je to normalno u tom periodu, da se možda prehladio, te da samo skidamo temperaturu i da sisa. Tako smo i uradili, dok on sam nije dao znak za uzbunu - počinje svoju ispovest - priča Ana, piše "Alo".

profimedia0499006309-beba.jpg
Profimeida / Sam Edwards 

Mali heroj očigledno nije hteo da dozvoli koroni da ga savlada, pa je na svoj način alarmirao okolinu.

- Shvatili smo da nešto ozbiljnije nije u redu kada smo primetili da odbija da sisa celog jednog dana. Bio je to njegov pravi mali štrajk glađu dok mu se ne pomogne. Izvadili smo krvi rezultati su pokazivali jaku upalu. Bio je sasvim mali, mesec i po dana, a virus ga je celog lomio - priča ova mama.

Strah, neizvesnosti blaga panika. Šta se dešava sa tako malom bebom - bilo je samo prvo u nizu pitanja koja su krenula da se kovitlaju u njenoj glavi.

- S obzirom na to da je bio jako mali, a rezultati nisu bili dobri, uputili su nas u regionalni kliničko-bolnički centar, što je za nas Kraljevo. Tamo su nas testirali i ispostavilo se da smo pozitivni. U tom trenutku nije bilo beba s koronom, još uvek se mislilo da deca ne obolevaju od toga i ni medicinskim radnicima nije bilo svejedno kada su čuli da smo zaraženi - objašnjava sagovornica.

Odmah su prebačeni u KBC "Dragiša Mišović", jer je takva procedura s bebama.

- Bila sam uplašena dok nisam videla da ide nabolje i da nema ništa na plućima. Samo smo čekali da idemo kući. Nekoliko dana smo bili bez ikakve terapije, a kada su stigli kontrolni PCR testovi i bili negativni, otpušteni smo priča ona i dodaje:

- Više bih volela da to nismo morali da doživimo, ali hvala bogu, dobro se sve završilo. Neka naš primer bude poruka drugima da se čuvaju. Pogotovu porodilje koje su ionako rovite od porođaja i njihove bebe. Iako sada o deset dana u strogim bolničkim uslovima priča mirno i hladno, u to vreme svakako nije bila takva.

- Sada je on veliki i hrabar dečak, a ja o tome pričam hladno. Tada je sve bilo toliko teško i stresno. Potisnula sam sve to, a nadam se da je i on - zaključuje Ana.

Pesma za teške trenutke

Teške dane mame i bebe kratili su lekari i sestre koji su, kažu, prema njima bili divni.

- U tom trenutku mi smo bili sami na celom spratu bolnice, a ja sam iz sobe mogla samo do kupatila da odem. Da bi nas ohrabrila, učiteljica iz bolnice nam je čak napisala pesmu. To se ne zaboravlja - kaže Ana.

Dobrice u skafanderima

Za osoblje i tretman u KBC "Dr Dragiša Mišovic" Ana ima samo reči hvale.

- Profesionalnost je na nivou u "Mišoviću". Pošto dojim, dobijala sam dodatni obrok. S obzirom na to da niko nije mogao da nam dođe u posetu; sestre su mi sve što bi mi neko doneo donosile u sobu, i to u bilo koje doba dana. Svi koji su se duže zadržavali kod nas bili su u skafanderima, retko kada se dešavalo da nas sa manje opreme s vrata nešto pitaju - kaže Ana.

(Kurir.rs/Alo)