ĆERKU OLIVERU ŽRTVOVALA DA KUPI MIR SRBIJI, PROSIO JE OBILIĆ A ONA JE DALA SULTANU BAJAZITU: 616. godišnjica smrti mudre vladarke
BEOGRAD - Na današnji dan 1405. godine umrla je srpska kneginja Milica, udovica kneza Lazara Hrebeljanovića.
Posle Kosovske bitke 1389. upravljala je Srbijom u ime maloletnog sina Stefana, budućeg despota. Kad je on postao punoletan zamonašila se. Podigla je manastir Ljubostinja, gde je i umrla kao monahinja Evgenija.
Kada je videla da, nedugo nakon kosovske tragedije, ugarski kralj Sigismund sprema napade na Srbiju, Milica prihvata savez sa Turcima. Uz njihovu pomoć, uspeva da povrati krajeve koje je ugarski kralj osvojio.
Ali je i platila skupu cenu tog saveza - najmlađu ćerku Oliveru morala je da uda za turskog sultana Bajazita.
Naime, danas se navršava 616 godina od smrti najvoljenije i najmudrije srpske kneginje Milice. I više nego simbolično je što njena godišnjica smrti pada baš na Dan primirja, jer je ta žena ceo svoj vek sve činila zarad mira u državi, žrtvujući čak i sopstvenu decu, objavio je Informer.
Kneginja Milica, rođena je 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, bila je poreklom iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan, praunuk slavnog Stefana Nemanje.
Milica je često boravila na carskom dvoru, gde je i upoznala svog budućeg muža, Lazara Hrebeljanovića, srpskog kneza, za koga se udala 1353. godine.
Sa Lazarom, Milica je izrodila osmoro dece, i to pet kćeri: Maru, Draganu, Jelenu, Teodoru i Oliveru, i tri sina: Stefana, Vukana i Dobrivoja, koji je umro u detinjstvu.
Kad joj je muž 1389. poginuo u Kosovskoj bici, Milica je upravljala narodom i državom, jer su joj sinovi bili još deca. To su za državu bila teška vremena. Kada je njen stariji sin Stefan odrastao, postao je vladar. Tada je mogla da napusti državne poslove.
Otišla je sa svojom rođakom Jefimijom u manastir Ljubostinju, koji je sama osnovala. U njemu se zamonašila i dobila ime Evgenija. Pred smrt primila je monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U manastiru Ljubostinji provela je svoje poslednje dane, tu je preminula 11. novembra 1405. godine. U tom manastiru je i sahranjena.
Srpska pravoslavna crkva je proslavlja kao svetiteljku 19. jula po crkvenom kalendaru ili 1. avgusta po novom kalendaru. Istog dana proslavlja se i njen sin despot Stefan Lazarević.
Bavila se diplomatijom i sve činila da sačuva mir
Kneginja Milica se bavila i diplomatskom delatnošću, zajedno je sa Jefimijom 1398. išla kod sultana Bajazita da zastupa interese svoga sina Stefana. Tom prilikom je, uz pomoć tada već uticajne ćerke, Bajazitove supruge Olivere izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Beograd. Mošti su bile smeštene u Kapelu Svete Petke na Kalemegdanu, danas su one u rumunskom gradu Jaši.
Po legendi, na Bagdali su predstavnici turskog dvora razapeli svoje šatore, čekajući da kneginja Milica odluči da li će poslati svoju najmlađu kćer Oliveru u Carigrad, jer je sultan Bajazit želeo njome da se oženi.
Prosio je Miloš Obilić
Prema narodnom predanju prelepa Olivera osvojila je srce Miloša Obilića. On je bio čest gost na dvoru njenog oca, od koga je čak zatražio princezinu ruku. Lazar ga je odbio, uz obrazloženje da mu je kći isuviše mlada za udaju. Epilog ove nepotvrđene priče izbrisala je istorija i Boj na Kosovu 28. juna 1389. godine.
Kneginja Milica u dilemi između dostojanstva svoje porodice i sudbine zemlje odlučuje se da narod bar za izvesno vreme poštedi novih opasnosti od Turaka i teška srca je pristala da se Olivera uda za sultana Bajazita, najstarijeg sina sultana Murata, koga je Miloš Obilić ubio na Kosovu.
Prema predanju, put iz rodnog Kruševca ka Drenopolju narod je Oliveri posuo ružama i ispratio je u suzama. Žrtvu princeze Olivere za spas države, srpski narod je nizmerno cenio.
Ime kneginje Milice vezuje se za dobročinstva brojnim manastirima i crkvama. Sa svojim sinom Stefanom i patrijarhom Danilom III izdala je 1392. godine povelju manastiru Hilandaru, darivajući pritom jednu crkvu i nekoliko sela. Tri godine kasnije, daruje ruski manastir Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori. Pomaže podizanje manastira Sisojevac kod Ravanice, rekonstrukciju manastira Dečani posle pljačke Turaka.
Kruna kneginjinog zadužbinarstva ostaće zacelo manastir Ljubostinja kod Trstenika, gde se Milica 1393. godine zamonašila, i kao monahinja Jevgenija, zajedno sa Jefimijom u ovom manastiru provela poslednje godine svog života.
Umrla je 11. novembra 1405. godine, u manastiru Ljubostinja, gde se u sarkofagu čuvaju njene mošti.
Kurir.rs/Informer
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!