Slavni major Vojislav Voja Tankosić (1880-1915) nije dočekao kraj Prvog svetskog rata, preminuo je od posledica ranjavanja, u Trsteniku novembra 1915. godine.
Nedavno je u Novom Sadu otkrivena bista jednog od najintrigantnijih srpskih oficira u istoriji, istaknutog učesnika ključnih istorijskih dešavanja u Kraljevini, aktivnog člana Narodne odbrane, jednog od osnivača "Crne ruke", koji je komandovao streljanjem braće kraljice Drage Mašin u Majskom prevratu 1903. i vodio neverovatno uspešnu mrežu srpskih špijuna na Balkanu, kao čovek od najvećeg Apisovog poverenja.
Važio je za jednog od najvećih junaka balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, odlikovan Karađorđevom zvezdom. Saborci su ga preneli u Vojnu bolnicu u Trsteniku iz Igrišta kod Velikog Popovića gde je ranjen. Uprkos pokušajima lekarima da ga spasu, podlegao je ranama. Medicinsko osoblje poskidalo je sve epolete koje bi mogle da odaju identitet preminulog i potom je major u najvećoj tajnosti sahranjen, kako se veruje, negde na starom trsteničkom groblju.
- Austrijanci su posle detaljne pretrage i raspitivanja kod mesnih vlasti, ipak,pronašli grob i posle stručne ekspertize, utvrdili da se radi o legendarnom komiti koji im je toliko zagorčavao život – istražuje Milorad Belić, autor knjige "Komitski vojvoda Vojislav Tankosić".
Koreni Crne ruke
- Nije slučajno što su Tankosića ranjenog preneli u Trstenik, gde su imali i sopstvenu “crnorukačku” i “komitsku” infrastrukturu– predočava za “Novosti” profesor istorije Ivan Nešić.-Trstenik je imao dosta sledbenika organizacije “Ujedinjenje i smrt”, ovde su sklonište pronalazile i komite iz drugih krajeva.Nije potvrđeno da je sa ranjenim Tankosićem pristigla i arhiva Crne ruke sa dragocenostima. Priča je ostala da su takva svedočanstva zakopana negde u okolini grada.
Koliko daleko je išlo to “zagorčavanje”, jasno je iz izveštaja austrijske i mađarske štampe, koji 1915.godine oduševljeno pišu o smrti majora Tankosića nazivajući ga "demonom svetskog rata" i "podstrekačem ubistva prestolonaslednika",mislivši na Sarajevski atentat.
- Veruje se da je preminuo u Vojnoj bolnici, a nije poznato do kraja gde je tačno bila prva humka - ispričao je svojevremeno za Novosti Gradimir Nikolić, unuk Mileve Nikolić, rođene sestre majora Voje, autor knjige "Mirno spavaj,vojvodo".
- Koliko je bio trn u oku Austrougarima najbolje svedoči da su ga iskopali, fotografisali telo i objavili u novinama. To svedočanstvo čuva se danas u Vojnom muzeju.Sećanje na nesumnjivo junaštvo u oslobodilačkim ratovima Voje Tankosića neguju učenici Gimnazije “Vuk Karadžić” u Trsteniku, Narodni univerzitet i brojni poslenici kulture u gradiću kraj zapadne Morave,gde slavni komita ima i ulicu,a od 2005.godine i spomenik sa spomen pločom. Sećanje čuva i Udruženje koje nosi ime po neobičnom istorijskom junaku.
- Zajednički organizujemo odavanje počasti majoru, koji je imao nesreću da okočna svoj život vrlo mlad, u 35.-oj godini, u našem kraju-kaže profesor istorije i većnik Ivan Nešić.- Okupljamo se svake godine u novembru da podsetimo mlade na žrtvu koju je majos podneo,ali i na druge srpske vojnike koji su borili za slobodu.
Kurir.rs/Novosti
NE PROPUSTITE
bonuus video:
