Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Đurđic.

Praznik je posvećen prenosu moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije (današnji Izmir) u Lidu, što je bilo ispunjenje njegove poslednje želje. Uvek se obeležava 16. novembra.

Sveti Georgije je, inače, veoma poštovan u našem narodu i slavi se čak dva puta godišnje. Vernici uz Đurđic obeležavaju 6. maja i dan njegove smrti - Đurđevdan.

Đurđic, za razliku od Đurđevdana, nije obeležen crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru. Ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.

Đurđic je, prema nekim procenama, po brojnosti svečara na osmom mestu slava u Srba. Ujedno je gradska slava Novog Sada i Bora.

Na pravoslavnim ikonama Sveti Georgije predstavljen je kako s krstastim mačem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere, dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic predstavljen s mačem ili kopljem u rukama. U pravoslavnim manastirima Sveti Georgije je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

Odbio poslušnost caru neznabošcu

Sveti Georgije rođen je u maloj Aziji u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici, ali je kao dete ostao bez oca i s majkom se preselio u Palestinu. Car Dioklecijan ga je postavio za vojnog zapovednika, a kasnije i za vojvodu.

Za vreme Dioklecijana organizovan je najveći progon hrišćana. Georgije je na jednom saboru govorio protiv ovakvog odnosa prema hrišćanima, a tada je caru priznao da je i sam hrišćanin.

Zbog toga je car naredio da ga stave na strašne muke. Tražio je od Georgija da se pokloni pred kipom boga Apolona da bi mu poštedeo život.

Iako je car očekivao da će se odreći hrišćanstva, Georgije je prišao statui Apolona, potom je prekrstio, a kip se srušio zajedno sa ostalim statuama u hramu.

Dioklecijanova žena Aleksandra je tada uzviknula:

- I ja verujem u boga koji Georgiju daje toliku snagu.

Dioklecijan je zbog toga naredio da se Georgiju i Aleksandri odrubi glava. Pogubljen je 23. aprila po starom kalendaru, ili 6. maja po novom 303. godine.

Dani od Đurđica do Svetoga Mrate (24. novembar) nazivaju se mratinci ili vučji dani jer je Sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ne prede se vuna i ništa se ne pere.

Naši stari su verovali da se do Svetog Mrate ništa ne daje iz kuće. Žene ne rade ručne poslove, a veruje se i da bi krojači i obućari trebalo da se odmaraju.

Takođe postoji verovanje da će zima biti maglovita i promenljiva ako je vreme za mratince maglovito, a ako je vedro, zima će biti jaka.

Prema narodnom verovanju, zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.

Kao drugi poklon dobićete dodatak Stars:

Otkrivamo sve što poznati žele da sakriju, vruće vesti i stare tajne, plus ekskluzivni intervjui i paparaco fotke!