HIRURG OGNJAN SKROBIĆ ZA KURIR: Teži kovid pacijenti često imaju i unutrašnja krvarenja! EVO KO IMA MNOGO MANJE KOMPLIKACIJA

- Teži kovid pacijenti često imaju i unutrašnja krvarenja zbog antikoagulantne terapije, koju moraju da dobijaju kako bi se sprečilo prekomerno zgrušavanje krvi istvaranje trombova. I zato u kovid bolnici Batajnica često radimo hiruruške intervencije kojima pokušavamo da zaustavimo to krvarenje, kako ne bismo izgubili pacijenta zbog toga - kaže u intervjuu za Kurir hirurg doc. dr Ognjan Skrobić s Klinike za digestivnu hirurgiju (Prve hirurške klinike) UKC Srbije.

Kod kojih pacijenata su češća ta unutrašnja krvarenja?

- To su najčešće stariji pacijenti koji imaju i značajne pridružene bolesti - oboljenja srca, pluća... Ali ima među njima i mlađih ljudi bez značajnijih oboljenja, kod kojih je kovid napravio tešku kliničku sliku i teške komplikacije.

Ima li razlike da li su vakcinisani ili nisu?

- Vakcinisani mnogo ređe dobijaju teške forme bolesti. I kad se razbole, mnogo ređe završe u intenzivnoj nezi i mnogo ređe umiru, nego nevakcinisani. Dobija se jači odgovor, bolji imunitet.

Šta još operišete u kovid bolnici Batajnica?

- To su urgentna stanja u trbuhu, kao što su pucanje čira na dvanaestopalačnom crevu, krvarenje iz želuca ili dvanaestopalačnog ceva, ili upala žučne kese, zavezana creva. I neko ko je sve to dobio dok ima kovid infekciju mora da se operiše u kovid uslovima.

Jesu li ta stanja pogurana kovidom?

- Nekada može da bude i zato. Krvarenja iz želuca ili dvanaestopalačnog creva češća su usled kovida. A posebno vaskularni hirurzi imaju dosta posla u kovid bolnici zbog embolijskih komplikacija, odnosno trombova (krvnih ugrušaka).

Da li je manje tromboza otkad je krenula vakcinacija?

- Ima ih manje, vakcina smanjuje broj ozbiljnih formi bolesti i težih komplikacija kovid infekcija, pa tako i prekomernog zgrušavanja krvi i komplikacija vezanih za to.

A ima li amputacija?

- Ima, nažalost. Primetan je porast komplikacija koje se na kraju mogu rešiti samo amputacijom. Pa i kod mlađih pacijenata.

I možete li posle svega da razumete da ljudi neće da se vakcinišu?

- Ne, ne mogu da shvatim da neko neće da zaštiti svoje zdravlje i život. I ne samo to. Solidarnost sa drugima, posebno onim najugroženijima u populaciji, trebalo bi da bude osnovni motiv za vakcinaciju. Tendencija uvođenja obavezne vakcinacije i kovid propusnica u Evropi me raduje, i smatram da ćemo u perspektivi samo tako moći da držimo kovid pandemiju pod kontrolom.

Imate li, zbog koronavirusa, na Prvoj hirurškoj više onkoloških non-kovid pacijenata koji su zakasnili?

- Ljudima je od početka pandemije teže da dođu do dijagnostike. Lečimo pacijente s onkološkim problemima u digestivnoj patologiji i postoji tendencija da su to uznapredovaliji stadijumi nego što je to bilo u vremenu pre pandemije. A i ljudi se čuvaju od kovida i plaše se da odu kod lekara da ne bi dobili koronu. Najčešći je rak debelog creva, pa želudca, jednjaka, pankreasa, metastatski tumori u jetri. Kod nas je, generalno, problem što nemamo razvijenu prevenciju i svest o tome da treba da se ode na pregled pre nego što dođe do pojave simptoma. Kada se simptomi pojave možemo očekivati i uznapredovalu bolest. Treba preventivno ići na preglede, na gastroskopiju, kolonoskopiju jer kad se na vreme otkrije, rak se može izlečiti.

Kurir.rs/J. S. Spasić

Bonus video: