PREŽIVELI DRŽAVLJANIN SRBIJE O HORORU U AUTOBUSU SMRTI U BUGARSKOJ: Ne zaboraviti majke koje vrište i mole da im neko spasi decu

Državljanin Srbije Ljuljzim Sulejmani (26) našao se u autobusu smrti, koji se zapalio na auto-putu u Bugarskoj, sa suprugom Medinom Lutfiju (25) iz Kumanova.

- Horor. To najblaže opisuje ono što smo preživeli. Krv, vatra, urlici i vrištanje odzvanjali su u tom autobusu dok sam ja u panici žurio da sačuvam glavu supruge Medine i mene. Zahvaljujući pribranosti, pored nas sam uspeo da spasem još šestoro ljudi - počinje svoju ispovest mladić iz okoline Preševa koji je prošao bez opekotina, ali sa povredama ruke.

Iz bolničkog kreveta, pored kojeg je u momentu dok smo sa njim razgovarali bio njegov otac Alija Sulejmani, vratio je film na momenat nesreće.

‒ Svi su spavali, ali ja iz nekog razloga nisam mogao. Vozač je stao, napunio rezervoar i krenuo dalje. U jednom trenutku je pukla guma, autobus je naglo udario u bankinu i sa prednje strane autobusa je krenuo da kulja crni dim i pojavila se vatra. Brzo sam uzeo onaj čekić što uvek postoji po autobusima i polomio sam zadnje staklo. Tako smo mi, a sedeli smo skroz pozadi, uspeli da iskočimo.

Ljuljzim je nastavio da se priseća jezivih detalja.

‒ Dim je bio toliko gust da su ljudi čim bi do njih došao padali u nesvest. Jezivo. Sa svim tim ljudima smo se upoznali na toj mini-ekskurziji, družili smo se tokom ta četiri dana u Istanbulu. A sada do kraja života neću moći iz glave da izbacim slike majki koje vrište i mole da im neko spasi decu, i tako svi oni gore i nestaju u vatri i dimu.

Junak iz Preševa objašnjava i šta je usledilo kada je uspeo da izađe iz autobusa.

‒ Uhvatio sam ženu za ruku i iskočili smo kroz prozor. Tom prilikom sam ja povredio lakat, nogu i ruku, a žena je zadobila povrede lakta i kolena. Operisana je i sada se oseća dobro. Potom sam zaustavio kamion. Vozač je odmah pozvao Hitnu pomoć, vatrogasce, policiju. Brzo su stigli ali spasa za ljude nije bilo. Prvo su nastradali vozači, a onda nije imao ko da otvori vrata drugima.

Ne krijući da ne može još da shvati koliko je imao sreće, ovaj mladić ne propušta da se zahvali svima na pomoći i pažnji.

- U bolnici ćemo biti još nekoliko dana dok se ne oporavimo. Posetio nas je i ambasador Srbije u Bugarskoj. Kao da su nas neke sile sačuvale, kao da su one prouzrokovale taj nemir zbog kojeg nisam mogao da zaspim - završava Ljuljzim Sulejmani, jedan od malobrojnih ljudi koji su uspeli da prežive najgoru saobraćajnu nesreću u Evropi u proteklih deset godina.

(Kurir.rs/Objektiv, A. M.)