ANALIZA BILJANE ŠAHRIMANJAN OBRADOVIĆ: Još jedan oblik nasilja jeste i kada se preko duštvenih mreža šire dezinformacije

Biljana Šahrimanjan Obradović, koordinatorka ARRON-a Akademija za rodnu ravnopravnost, odbranu od nasilja i osnaživanje žena) iz Centra za stratešku analizu, u svojoj analizi govori da je u poslednjih godinu ipo dana usled pandemije korona virusa, porastao procenat porodičnog nasilja.

Pojedina istraživanja koja se odnose na sociološke i psihološke literature pokazuje da u svemu ovome postoji direktna veza, što znači da, kada porodice provode više vremena zajedno, nasilje se može dogoditi bez ikakvog posebnog razloga – dinamika koja se može pripisati ljudskoj psihologiji (Booth,2017; Nofziger & Kurtz, 2005).

Za vreme pandemije Covid-19, nasilje u porodicama je postala učestalija pojava upravo iz razloga, jer su žrtve nasilja više i direktno pod uticajem nasilnika, kao i provođenjem više vremena u istom i zajedničkom prostoru, gde se pokazalo da partneri nisu kompatabilni jedno za drugo.

Takođe, ono što je prouzrokovala pandemija Covid-19 povezano s tim da su ljudi više zatvoreni u kućama, jeste to da su mnogo više povezani sa društvenim mrežama i aplikacijama, jeste i to da su popularnost doživele pojedine aplikacije poput kineske aplikacije Tik Toka, koji direktno podstiče nasilje u porodici, društvu, ali i ugrožava živote i zdravlje korisnika, ali isto tako utiče na psihu i život.

Međutim, postoje neželjene i negativne posledice. Kako virus nastavlja da se širi svetom, on sa sobom donosi brojne nove stresove, uključujući fizičke i psihičke zdravstvene rizike, izolaciju i usamljenost, zatvaranje mnogih škola i kompanija, ekonomsku ranjivost i gubitak posla. Kroz sve to, deca i njihove majke su posebno ranjive (End Violence against Children, 2020).

Dodatni rizici koji prouzrokuju nasilje, kao što sam spomenula, pored COVID-19, jesu upravo društvene aplikacije poput Tik Toka, gde možemo da vidimo da kako omladina, tako i starije generacije su u toj aplikaciji izložene određenim ’’izazovima’’, koje ova aplikacija podstiče ljude da izvršavaju razne vidove i oblike nasilja prema svojim prijateljima, rođacima, ali i nepoznatim njima osobama, kako bi dobili popularnost,takozvane lajkove, pratioce i sve ostalo što je imaginarno. Ako samo pomislimo da jedna društvena aplikacija može da podstanke nasilje i ugrožavanje života korisnika, treba da se zapitamo u kakvom društvu živimo mi, naša deca i naši najbliži, a da sve ovo na sopstvenoj koži najviše osećaju žrtve nasilja u porodici.

Još jedan oblik nasilja i to onog psihičkog jeste kada preko duštvenih mreža se šire dezinformacije, lazne vesti i teorije zavera, koje su vezane za virus covid 19, vakcine i samu vakcinaciju. Širenjem ovakvih stvari, dolazi do sukoba i psihološkog zlostavljanja među prijateljima, rođacima i poznanicima.

Moramo biti svesni da nasilje u porodici se ne odnosi samo na fizičko nasilje, nego je i te kako prisutno upravo psihičko nasilje, koje se za vreme pandemije korona virusa još jače ispoljila i šta se sve dešava iza zatvorenih vrata porodica i da su pogodile upravo žene koje su inače žrtve raznih vidova nasilja koje svakodnevno doživljavaju.

The Guardian (2020) je vodio istraživanje i došao do alarmantnih podataka gde su objavili da na primer u Brazilu je za vreme COVID 19 pandemije nasilje poraslo od 40-50% , zatim vlada Španije je potvrdila da su pozivi na njenu liniju za pomoć porasli za 20% u prvih nekoliko dana perioda izolacije, a na Kipru su pozivi na sličnu telefonsku liniju porasli za 30% u nedelji nakon što je zemlja potvrdila svoj prvi slučaj od virusa Korona. U Velikoj Britaniji, Refuge, jedna od vodećih organizacija za zlostavljanje u porodici, izvestila je da su pozivi na liniju za pomoć u vezi sa nasiljem u porodici porasli za 25 odsto u sedam dana nakon što je vlada objavila strože socijalno distanciranje i mere zatvaranja. Dok je na primer Francuska uvela da i preko Tviter naloga može da se prijavi nasilje u porodici, i ovlastili su pojedine apoteke i lance supermarketa da imaju brojeve telefona preko kojih se takođe može prijaviti nasilje. Tokom istog perioda, došlo je do 150% povećanja poseta internet stranici Refuge (BBC, 2020).

Ako samo pogledamo na primeru u zemljama koje se susreću sa ogromnim brojem zareženih na dnevnom novou i jako malom stepenu vakcinacije , kao na primeru u Kini nakon nekoliko nedelje od početka zatvaranja i izolacije, oni beleže tri puta veći rast nasilja u porodici, nego što je to uobičajeno, ističe Katja Griger iz nemačkog udruženja ’’Žene protiv nasilja’’, dok na primeru u Rusiji je Visoka poverenica za ljudska prava Ruske Federacije Tatjana Nikolajevna Moskalkova iznela podatke koji govore o tome da je od početka pandemije značajno skočilo nasilje u porodicama i to za čak dva puta, na osnovu istraživanja nevladinih organizacija u Rusiji, međutim ono što je posebna istakla jeste da je ovaj broj sigurno daleko veći, jer se žrtve nasilja pribojavaju da prijave nasilnike i da ovakvi rezultati su jako zabrinjavajući, ako uzmemo u obzir da je u Rusiji svaka osma žena žrtva nasilja. Međutim organizacije za ljudska prava u Rusiji tvrde da Ruska vlada ne radi dovoljno kako bi zaštitila i ohrabrila žrtve nasilje da to i prijave.

Ono što predstavlja dodatno problem organizacijama za žrtve nasilja jeste činjenica da Rusija iz dana u dan beleži preko 40 hiljada novozaraženih i da zbog cele pandemije imaju ograničeni broj mesta u sigurnim kućama gde bi boravile žrtve nasilja u porodicama.

Sve ove brojke nam ukazuju da zrtve nasilja u porodicama beleže rekordan broj, a da se pandemiji COVID 19 ne nazire uskoro kraj.

Potrebno je sada više nego ikada postaviti u svim sektorima naših života i edukacije, jer sve dok beležimo rast brojeva žrtava, dalek je put ka razrešenju problema. Moramo podići svest građana i ukazati na probleme u kojem se naše društvo nalazi, kao i kako prepoznati oblike bilo kakve vrste nasilja u porodicama - zaključila je u svojoj analizi Biljana Šahrimanjan Obradović.

(Kurir.rs)