Imunolog Borislav Kamenov naglasio je da nova mutacija korone - takozvani omikron soj - ne bi trebalo da daje teže kliničke slike, ali da je zarazniji od prethodnih sojeva.

Strah od novog soja korona virusa, podsetimo, uveliki se širi Evropom.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na "veoma visok rizik" od nove mutacije virusa korona i istovremeno naglasila da postoje brojne nepoznanice oko njegove opasnosti i prenosivosti.

111584-211130.00-43-49-13.still002.jpg
Kurir Televizija 

- Novi soj je jedna od poslednjih zabeleženih mutacija, mada se one događaju svakodnevno. Ima mnogo mutacija koje se odnose na spajk protein koji je odgovoran za ulazak virusa u ćelije. Taj receptor prepoznaje naše ćelije i tako ulazi u njih. Ono što je važno jeste da su vakcine koje mi imamo, skoro sve zapadne, napravljene na osnovu specifičnosti za spajk protein. To su ta blokirajuća antitela koja bi trebalo da onemoguće da virus uđe u ćeliju. To bi značilo da, ako se virus promenio značajno, ta antitela ne bi imala nikakav efekat. To se ne može tvrditi sa sigurnošću, jer bez obzira na to što su otkrivene mutacije naprosto ne može da se kaže da antitela ne mogu da blokiraju i taj antigen - ispričao je dr Kamenov u jutarnjem programu Kurir televizije.

Naveo je i da informacije koje stižu iz sveta ne govore da omikron soj daje teške kliničke slike, ali da je mnogo zarazniji.

- Koliko ja imam neke informacije iz Južne Afrike, jeste da klinička slika nije teža, ali to tek treba da se proveri. Ali je virus zarazniji. Virusu koji je toliko sklon mutacijama to može da dođe glave. Mutacija može da se dogodi i na segmentu koji njemu obezbeđuje vitalnost pošto je to dugačak lanac. Kao što se dogodilo u Japanu da se delta izgubila. Odjedanput, svi se iznenadili da nema delte, a bio je vrlo opasan. To je verovatno jedna od mutacija koja se desila. Ne ide sve virusu na ruku. Ono što mu daje prednost jednog trenutka već sledećeg može da ga ubije. Mislim da će to biti neka priča koja će se desiti - kaže dr Kamenov.

Najvažniji je jak imunitet, koji štiti organizam od svih virusa, a ne samo od korone, naglasio je lekar.

- Ono što ljudi mogu jeste da porade na svom imunitetu, mogu da se zaštite i da se bolje brane i da taj nespecifični imunitet ne zavisi od mutacije. On se jednako bori protiv svih ovih mutacija, jer se ne bori na prepoznavanju antigena, već se bori na prepoznavanju neprijatelja unutar makrofaga, a on je u prisustvu vitamina koje proizvode moćne supstance koje ubijaju sve viruse, ne samo ovaj - naveo je imunolog.

Kurir.rs

Bonus video:

00:51
DR KON OPTIMISTA: Sledeću Novu godinu dočekujemo bez MASKI I DISTANCE Izvor: Kurir telvizija