Eksperti iz oblasti životne sredine ističu da bi Srbija mogla samu sebe da uništi za godinu dana s obzirom na to koliko je zagađena.

Iako se samo govori o zagađenosti u Beogradu, situacija je dramatično gora u drugim gradovima Srbije, navode sagovornici jutarnjeg programa Kurir televizije.

- Probleme koje imamo danas postojali su i pre 20 godina, danas imamo isto što i tada, čak i mnogo više. Individualna lošišta, saobraćaj i industrijski zagađivači glavni su izvor zagađenja. Taj problem postoji dugi niz godina i do danas se ništa nije uradilo po tom pitanju - kaže Dušan Vasiljević, ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine i dodaje:

111598-211130.02-24-00-10.still002.jpg
Foto: Kurir Televizija

- Dugi niz godina postoji jedno mišljenje da je ulaganje u životnu sredinu trošak, što je naopako. U međuvremenu se nije radilo na tome da se ulaže u prečišćivače vazduha u industriji, a i kazne se nisu sprovodile kako treba, niko se nije ni trudio da uloži u to.

Dejan Lekić istakao je da je odnos prema životnoj sredini pravi odnos brige za društvo.

- To je ulitmativni odnos prema svojoj državi. Ako se ne brinete o društvu u kome živite, vi ne brinete ni o sebi. Valjevo ima duplo više loših čestica od najzagađenijeg grada u Evropskoj uniji. Mi treba da primenimo evropski indeks za računanje zagađenja vazduha - kaže Dejan Lekić, ekspert za kontrolu kvaliteta vazduha.

111598-211130.02-20-59-16.still004.jpg
Foto: Kurir Televizija

Vasiljavić je istakao da siromaštvo uslovljava upotrebu loših sirovina.

- Siromaštvo uslovljava upotrebu goriva. Što ste siromašniji, to je gori materijal za ogrev. Slovenci su to odavno i brzo rešili, tako što su zabranili korišćenje uglja, ali su rekli da ko god da koristi u prelaznom periodu ugalj, neće više koristiti onaj koji ne valja, već ćemo uvesti onaj koji je dobar, koji je kvalitetniji i na taj način su premostili period prelaska na gas, rešavanje pitanja goriva, efikasnijih moći i tako dalje. Ove milione koje smo uštedeli za kupovinu gasa možemo da uložimo za kvalitetniji ugalj - kaže Vasiljević i dodaje:

- Ima puno načina, samo ne može to od danas do sutra, naglasio je ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine.

111598-211130.02-19-51-06.still005.jpg
Foto: Kurir Televizija

Briga o životnoj sredini je stvar kućnog vaspitanja, naglasio je Lekić i dodao da država treba da kažnjava one koji ne poštuju Zakon o zaštiti životne sredine.

- Mi za godinu dana proizvedemo toliko zgađenog vazduha koji bi mogao jednim vazdušnim pojasom oko cele Srbije od metar i po visine u kome biste umrli odmah. To Srbija proizvede, samu sebe može da ubije za godinu dana - kažre Vasiljević.

- Odnos prema životnoj sredini je odraz zrelosti jednog društva. To je razvojni proces. Zdravstvni problemi su prva stvar koja dolazi kao posledica visokog zagađenja. Veliki broj ljudi prevremeno umre zbog visokog zagađenja. Imao sam prilike da slušam jedno predavanje koje govori o pojavi autizma kod dece i određenoj korelaciji sa zagađenjem vazduha. Mi ovde kada kažemo 9.000 prevremeno umrlih, to je dokazano, a kakve su zapravo stvarne posledice, to ne bih hteo ni da nagađam - izjavio je Lekić.

111598-211130.02-13-23-13.still001.jpg
Foto: Kurir Televizija

Potrebno je sistemsko rešenje za rešavanje ovog problema.

- Državi smo delegirali da uradi nešto konkretno što se ovog pitanja tiče. Ima ovde dva stepena, jedan je nerazumevanje, a drugi je neznanje. Kad neko zna, a misli drugačije od vas, onda se možete dogovarati. Ali ako ne zna, onda ne postoji kapacitet da se te promene iznesu - kaže Vasiljević, koji navodi da je za rešavanje ovog problema potrebno postaviti sistemsko rešenje.

- Treba kažnjavati one koji zagađuju, ali im treba omogućiti i da koriste kvalitenije resurse - kaže Vasiljević.

Kurir.rs