REŠENA MISTERIJA! Genetičarka tvrdi da zbog OVOGA neki ljudi ne osete nikakav simptom KORONE, dok drugi završe na intenzivnoj nezi
Koliko puta ste primetili neke zajedničke karakteristike sa svojim roditeljima, braćom, sestrama, bližom i daljom rodbinom?
Svakome od nas se desilo da nam neko kaže da imamo “majčine oči” ili “očev temperament” i naravno uvek imamo isti odgovor, da je genetika zaslužna za to. Genetika nam određuje mnoge karakteristike, pa tako i sposobnost našeg organizma da se izbori sa virusnom infekcijom, koronom.
Ovo je samo mali deo onoga šta nam geni otkrivaju, a koje to sve tajne geni kriju, objasnila je genetičar Milica Filipović gostujući u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji.
- Molekul DNK je nasledna osnova, on nosi šifru za sintezu svih proteina u ljudskom organizmu koji će kasnije da izgrađuju ljudski organizam. Oni određuju boju kose, očiju ali i kompleksne osobine kao što je temperament, sklonost ka alkoholizmu i drugim oblicima ponašanja. Zapravo, genetika daje preduslov da se nešto razvije. Mi genetičari kažemo da je za razvoj nekih osobina 50% genetike i 50% faktora sredine. Ono što najviše interesuje sve su retke i teške bolesti, neke od njih se genetikom prenose. Nekada ljudi nisu ni svesni da su nosioci nekih nepravilnosti. Svaki gen u jednom organizmu ima dve kopije, od oca i majke - objasnila je Milica.
Često se dešava da ljudi nisu ni svesni da su nosioci nekih nepravilnosti jer se one nikada ne ispolje kod njih, međutim, problem može nastati kada se odluče na potomstvo.
- Često zna da se desi to da bude "greška" u jednom od gena i ljudi nisu ni svesni da su nosioci. Ti ljudi se nazivaju heterozigotima. Kada se jedan heterozigot spoji sa drugim heterozigotom, onda dobiju dete sa teškom bolešću. Spinalna mišićna atrofija je primer toga. Problem je što ne postoje rutinska genetska istraživanja, ljudi su nesvesni da li nose "loše" gene. Ono čega moramo da budemo svesni da su geni slučajni događaji. Uvek se neka greška u nekoj generaciji desi. Garancije u trudnoći ne postoji, međutim postoje rutinske analize. Imamo skrining nosioca, to je kada dvoje ljudi koji žele da imaju dete urade DNK testove gde vide da li njihovo potencijalno dete ima predispoziciju za neku bolest. Postoje bolesti koje se nasleđuju recesivno, a postoje i bolesti koje se nasleđuju dominantno. Spinalna mišićna atrofija se nasleđuje recesivno, hemofilija dominantno, to su uglavnom retke bolesti o kojima se malo zna i negde je najpametnije da se pre odluke o osnivanju porodice roditelji posavetuju sa ginekologom da ih uputi kod genetičara. Većina tih kompleksnih osobina je zapisano u genetskom kodu, ali još uvek ne postoje tačni podaci šta je to od psiholoških karakteristika nasleđeno - rekla je Filipović.
Genetika nam, između ostalog i određuje kako ćemo se nositi sa virusima, konkretno koronom.
- Aktuelna je sada korona i evo da kažem, otkriven je klaster, set od par gena koji određuju predispoziciju koji se aktiviraju u toku virusne infekcije. Svi znamo za slučajeve gde neko preleži koronu asimptomatski, a neko završi u bolnici. Ti geni nam određuju kako ćemo se izboriti sa infekcijom - objasnila je genetičarka.
Kurir.rs/M.L.
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore