U Srbiji se snažno oseća generacijski jaz u kome su mladi u velikom procentu korisnici društvenih mreža i dobro upoznati sa influenserima, nasuprot populaciji starijoj od 55 godina koja i dalje konzumira tradicionalne medije i za koje su nove mreže (poput Tiktoka) i influenseri udaljeni

"Svaki četvrti građanin Srbije uzrasta od 12 do 60 godina kaže da prati između 10 i 19 influensera, a svaki deveti kupuje proizvode koji oni preporučuju. Oni dele i iste stavove kao influenseri koje prate, posebno zato što im ovi uticajni ljudi s interneta slikaju svet “onakav kakvim on jeste”, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo CeSID za program Nova pismenost koji partnerski vode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i organizacija Propulsion.

mladi.jpg
Foto: Shutterstock

U proteklih godinu dana došlo je do povećanja praćenja influensera i influenserki na oba nivoa: sada 53 posto građana pasivno prati influensere (u odnosu na 38 posto prošle godine), a njih 13 odsto aktivno (11 odsto pre godinu dana). Što su ispitanici mlađi, to aktivnije prate influensere, koji se polako etabliraju kao poseban medij, i to vrlo uticajan i značajan.

– Jasno nam je da je u toku digitalizacija, ali razumemo li da prisustvujemo nastanku jedne digitalne generacije? Tim mladim ljudima treba podrška onih članova društva na koje su najčešće upućeni, a to su pre svega roditelji i nastavnici. U Srbiji se snažno oseća generacijski jaz u kome su mladi u velikom procentu korisnici društvenih mreža i dobro upoznati sa influenserima, nasuprot populaciji starijoj od 55 godina koja i dalje konzumira tradicionalne medije i za koje su nove mreže (poput Tiktoka) i influenseri udaljeni, a neretko i teško shvatljivi koncepti. Samim tim, raste nerazumevanje između mladih i roditelja. Strah i stereotipi koje često gajimo prema društvenim mrežama i influenserima čine da ne razumemo ove nove medije koji su najmlađima glavni izvor informisanja, formiranja stavova i oblikovanja ponašanja. U našim istraživanjima roditelji kažu da najčešće pribegavaju zabranama ili ograničenjima kako bi kontrolisali onlajn sadržaje koji mladi prate. Međutim, tako se samo produbljuje nerazumevanje između generacija. Uputimo se, razgovarajmo jedni sa drugima i prevaziđimo strah kako ne bismo mlade prepustili samima sebi u snalaženju sa ovim novim medijima, rekla je Vanja Banković iz organizacije Propulsion koja je do sada realizovala nekoliko obrazovnih programa medijske i digitalne psimenosti namenjenih influenserima.

stockphotogroupofteenagerssittingoutdoorsusingtheirmobilephones689629492.jpg
Foto: Shutterstock

Influenser je pojam koji se gradio vremenom, onako kako su se menjale okolnosti, medijske navike i tehnologije. Influenseri utiču na 40 odsto mladih, a njihov uticaj se povećava spuštanjem starosne granice, pa 50 odsto mladih između 12 i 14, odnosno 42 odsto mladih između 15 i 18 godina kažu da na njih utiču influenseri.

– Podatak koji ukazuje da mi, osobe koje prati više desetina hiljada ljudi na društvenim mrežama, utičemo u velikoj meri na odlučivanje kod naših vršnjaka, nosi sa sobom odgovornost. Zato smatram da je jako važno da konstantno širimo svoja znanja iz medijske i digitalne pismenosti jer će uvek biti nešto novo da se nauči pošto se internet stalno razvija i menja. Bez konstantnog učenja ne možemo slati adekvatnu sliku i željene poruke. S tim u vezi, kroz neki vid radionica za influensere, koje su se ove godine prvi put realizovale u Srbiji, naučio sam kako da unapredim svoj sadržaj, poruke koje prenosim i na koji način. Više vodim računa o izvoru informacija, upotrebi psovki, zatim dobro proveravam podatke pre nego što ih pustim u etar, aktivno komuniciram sa pratiocima. Filtriranje informacija i dezinformacija je ključno u kreiranju sadržaja, jer mladi ljudi, u mom slučaju izmeđi 18 i 24, dolaze svakodnevno na moj profil po nove informacije na mnoge teme, zaključio je Aleksa Todorović, influenser na mreži Tiktok.

stockphotogroupofteenagersdrinkingalcoholinbedroom177233258.jpg
Foto: Shutterstock

Mladi ne glorifikuju influensere, nije im često ideal da na njih liče, ali oni govore jezikom koji mladi razumeju, promovišu stavove koji su im bliski i to rade na jasan i razumljiv način bez ulepšavanja kroz deljenje svog iskustva, nalazi su CeSID-ovog istraživanja.

Kurir.rs