DR JANKOVIĆ ZA KURIR: Omikron za dan učetvorostručio broj zaraženih STIŽE I NEVIDLJIVI za PCR test, NE ZNAMO KOLIKO JE ZARAZANI!

- Omikron je za samo jedan dan učetvorostručio broj novozaraženih u Škotskoj, a sada se pojavljuje i njegova podvarijanta - stelt, nevidljivi omikron, koji je nevidljiv za PCR testiranje i zabrinjava naučnike da li će biti još zarazniji od prve varijante, ali još nije detektovan u Evropi. Nemoguće je da se omikron ne pojavi u Srbiji, ako već nije stigao, kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš.

I to da vakcine tek ne rade protiv omikrona dodatno ide naruku protivnicima vakcinacije, kao i priče da ćemo morati da se vakcinišemo na svakih četiri do šest meseci. I jesmo li propali?

- Podsećam vas na avgust i septembar, kada smo prvi ulazili u naš četvrti talas, i s velikim brojem zaraženih suočili smo se s činjenicom da efikasnost vakcina nije stoprocentna i vrlo brzo uveli treću dozu. A čitava Zapadna Evropa je imala mnogo više poverenja u trajanje imuniteta nakon uglavnom RNA vakcina, ali i "astra zeneka" i "džonson i džonson", pa su, sada se vidi, zakasnili s buster dozom. Ne zaboravite da je i za vakcine koje se primaju u detinjstvu potrebno nekoliko buster doza. A vakcine, koliko god više ili manje bile efikasne, svakako su jedini način da se zaštitimo u najvećoj mogućoj meri. I 70% da štiti je bolje nego da ne štiti uopšte. Svaki moj pacijent i poznanik koji je primio vakcinu, a potom se zarazio, rekao mi je: "Bogu hvala što sam se vakcinisao, to me je spaslo." Nikoga nisam čuo: "Prevarili ste me, ipak sam se zarazio." I nemamo u bolnici pacijenta koji je primio tri doze RNA vakcine ili "sputnjika", kao i dve doze "sinofarma", a treću neke druge, dok vrlo, vrlo retko imamo nekoga ko je primio tri doze "sinofarma". Znači da to svakako deluje. Ti ljudi su možda zaraženi, ali nisu dospeli do bolnica, a svakako ih nema na spisku umrlih. E, sad realno mislim da će to smanjiti poverenje u vakcinaciju. Ali ljudi moraju da znaju da sve drugo mnogo više košta.

Kako?

- Dugi kovid i postkovid znaju da budu vrlo teški. U velikom boju nam se javljaju pacijenti koji zahtevaju plućnu i kardiovaskularnu rehabilitaciju i koji imaju teške posledice kovida. Njihov snimak pluća gotovo da se ne razlikuje od snimka kad su bili u najakutnijoj fazi kovida. To su fibroze koje prekrivaju cela pluća i sprečavaju normalnu razmenu gasova, odnosno disanje. S kovidom se nije šaliti.

Korona brojke padaju, ali kad nas očekuje peti talas?

- Ne očekujem da ćemo usred zime pasti na brojeve koje smo imali u aprilu, maju i junu.

Hoće li rasti? Ide Nova godina, zimovanja...

- To smo već imali prošle godine. Neposredno pred pojavu druge grbe trećeg talasa imali smo oko 1.500 novozaraženih, kao što je sada, pa smo uzleteli na 4.500, dok smo u martu imali 8.000 hospitalizovanih. Imaćemo sličan scenario, ali s mnogo manjim brojem.

Zbog vakcinisanih?

- I zato i zbog skoro preležanog virusa, ako nas nekim svojim svojstvima ne iznenadi omikron. Pretpostavljam da će ovo potrajati do ranog proleća ukoliko ne bude nekog velikog odstupanja, pa da ćemo ući u mirniji period u kom možemo gledati šta nam je činiti za sledeću jesen. Mislim da će u aprilu, kao i prošle godine krenuti da pada ka dvocifrenim brojevima.

Nova godina - nove mere?

- Nije to realno i mislim da korona više nije dominantna tema u društvu, što se i videlo poslednjih nedelja. Brojke su nam manje, a i teško je ubediti ljude na nove mere.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić