ISPOVEST SRPKINJE KOJA ŽIVI U NEMAČKOJ: Evo u kojim trenucima poželi da se vrati kući! PUN MI JE K… BIO NJIHOVOG JAUKANJA NA ŽIVOT

Veliki broj Srba živi van granica naše zemlje, a glavno pitanje koje se uvek nameće jeste koliko je njima tamo zaista bolje i ima li sreće van svoje domovine?

Polemika je vrlo brzo počela, a različiti odgovori su se nizali redom.

"Stric i strina su mi u Nemačkoj već 20 godina, sestra i zet u Kanadi. Ovog leta smo konačno bili svi zajedno kod kuce i Boga mi nažalili su se i jedni i drugi. Pun mi je k… bio njihovog jaukanja na život tamo, i uvek bi se to zavrsilo sa "jao, ćuti nemoj da se žalis, ekstra ti je ovde kod kuće. Nisam se žalio", glasio je jedan od komentara.

Nekako se nameće i mišljenje da mora striktno da se odluči šta će da se hvali, a šta će da se kudi.

"Ono što moram da primetim je da kod nas postoji taj snažni doživljaj gastarbajtera kao nekog ko je "izdao" (možda malo prejaka reč), i onda nema pravo da priča bilo sta negativno o majci Srbiji, ili ako slučajno krene da upoređuje pa nešto negativno kaže o zemlji domaćinu obavezno bude "pa što si onda otišao". Vidim izraženo crno/beli način posmatranja na stvari", piše u komentaru.

Upravo je odlaženje u obe krajnosti – glorifikovanje života u inostranstvu sa jedne strane, odnosno jadikovanje nad svojom sudbinom u tuđini bez namere da se vratite sa druge strane, razlog zašto ne može da se sagleda realna slika života “ovde” i “tamo”.

Ispovest Željane

Željana Veličković 25-godišnja je devojka koja je pre tri godine odlučila da spakuje kofere i svoju sreću potraži u Frankfurtu. Nakon što je u početku išla na šemu “tri pa tri”, odnosno tri meseca u Nemačkoj, pa tri meseca u Srbiji, ubrzo je odlučila da sredi papire i nastani se “za stalno”.

- Kada sam završila srednju školu, znala sam da neću pokušavati da studiram jer nisam videla sebe u Srbiji u nekoj daljoj budućnosti. Imam rođake u Nemačkoj, pa sam u početku odlazila kod njih u goste i tada sam samo potvrdila da je Nemačka mesto gde želim da živim - započinje svoju priču Željana.

Ona je objasnila i da je ključni momenat odlučivanja da se odseli u inostranstvo bilo nezadovoljstvo na poslednjem poslu koji je ovde radila i otkaz koji ju je naterao da razmisli da li želi dalje da pokušava da se bori ovde ili je, jednostavno, došao momenat da okuša sreću "tamo daleko".

- U jednom momentu mi je "prekipelo" na tadašnjem poslu i odlučila sam da dam otkaz. Preko agencija sam ubrzo pronašla ponude za rad u Frankfurtu u jednom kafiću i bez razmišljanja sam otišla. Ostala sam prvi put tri meseca, vratila sam se kući, ali sam tada shvatila da ovde nije više moje mesto i da mi nedostaju moj stan, moj posao, ali i prijatelji koje sam tamo stekla - nastavlja svoju priču ova devojka koja je sada već dve godine "trajno" nastanjena u ovom nemačkom gradu na Majni.

Porodica i prijatelji koje je ovde "ostavila" joj često veoma nedostaju, pogotovu kada su praznici, rođendani ili ostali povodi kojima bi želela da prisustvuje, ali je daljina onemogućava.

- Dođu nekada dani kada mi bude jako teško i kada poželim da pošaljem sve dovraga, spakujem kofere i vratim se kući. To su momenti kada sam bolesna, kada je Badnje veče, Božić... Ipak, kada me prođe taj trenutak slabosti, "sastavim se" i nastavim dalje - poverava se Željana o teškim trenucima.

- Da se razumemo, ja veoma volim svoju zemlju. Tu sam rođena, odrasla, išla u školu, tu je sve ono što je istinski moje. Međutim, ovde sam se uklopila, odgovara mi sistem i to potvrdim svaki put kada dođem kući. Volim da dođem, volim da vidim svoju veliku porodicu i prijatelje, ali na određeni period. Nadam se da će i moja porodica moći češće da dolazi kod mene u budućnosti i onda znam da će sve biti lepše i lakše - kaže Željana Veličković za kraj.

(Kurir.rs/ženablic/V.V.)

Bonus video: