DR IVO UDOVIČIĆ: Dok smo pakovali umrle u crne džakove, tvrdili su da plašimo narod i dižemo paniku! NE IGRAJTE POKER, BLEFIRAJU!

- Istina je najbolja vakcina protiv infodemije. Uvek sam govorio da se prava i jedina istina o vakcinama najbolje vidi u crvenim zonama, a posebno u jedinicama intenzivne nege. Umrlo nam je mnogo mladih ljudi, a još više njih će nastaviti život s teškim oštećenjem pluća i srca. A njihove živote i tešku formu bolesti vakcina štiti 100%.

- Pravo je pojedinaca da se vakcinišu ili ne vakcinišu kada vakcine nisu obavezne po zakonu, ali nije da lažu da vakcine nisu efikasne.

Bolnica Karaburma može se smatrati reprezentativnim uzorkom za sve bolnice u Srbiji jer prima i leči sve pacijente upućene sa različitih trijažnih mesta, nevezano za vrstu zdravstvenog osiguranja.

Kod nas je tokom ovog talasa u proseku bilo oko 70% nevakcinisanih i 30% vakcinisanih pacijenata. Dakle, već tu je vidljiva i jasna velika razlika.

Kolika je efikasnost vakcine nedvosmisleno jasno pokazuje situacija u jedinicama intenzivne nege (JIN), težina kliničke slike tih pacijenata, dužina njihovog boravka u JIN i smrtni ishod u populaciji mlađih, radno sposobnih, nevakcinisanih osoba ispod 55 godina. Tu je slika jasna kao sunčan dan i ne ostavlja nimalo prostora za sumnju u efikasnost vakcine u zaštiti ove populacije.

Samo u ovom talasu u bolnici je primljeno i lečeno oko 1.000 pacijenata, od kojih u jedinici intenzivne nege oko 150. Među njima je bilo i oko 50 mlađih od 55 godina od kojih je umrlo njih pet i nijedan taj pacijent nije bio vakcinisan. Da li uopšte postoji čvršći dokaz o efikasnosti vakcine?! Vakcina u ovoj populaciji je efikasna 100% u sprečavanju teških oblika bolesti i smrtnog ishoda na uzorku bolnice Karaburma.

Oni koji prežive teške forme bolesti i respirator i izađu iz intenzivne nege imaju teška oštećenja plućne funkcije, a time i svih vitalnih organa, posebno srca. Oporavak ovih pacijenata traje mesecima, a neka oštećenja ostaju trajna u vidu invaliditeta. U svetu nije redak slučaj da se nekima od ovih pacijentima radi i transplantacija pluća.

Dakle, ovde ne govorimo samo o broju umrlih mladih osoba, već i o većini preživelih mladih koji su imali težak oblik bolesti i koji će sigurno imati produžen i neizvestan oporavak, a neki nažalost i trajni invaliditet.

Gde su koreni infodemije?

- Antivakcinalni pokret datira od momenta pojave prve vakcine krajem 18. i početkom 19. veka. Prvi rezultati uspešne imunizacije od velikih boginja objavljeni su 1798. godine. Britanski doktor Edvard Džener je primetio da mlekarice oboljevaju od kravljih boginja, ali ne i od smrtonosnih velikih boginja, i na tom osnovu je napravio prvu vakcinu. Prvi antivakcinalni protesti su bili religiozni jer se smatralo da vakcina nije „čista". Vakcina je više puta spasila čovečanstvo - od velikih boginja, besnila, tuberkuloze, tetanusa, dečije paralize... Od tog momenta antivakcinalni pokret poprima šire razmere i posledica je jačanje antiglobalizma, nepoverenja u institucije, autoritete, a time i u naučne dokaze. Antivakcinalna ikona - britanski doktor gastroenterolog Endru Džeremi Vejkfild je 1998. u Lansetu (Lancet) objavio rad koji povezuje MMR vakcinu sa autizmom i kolitisima. Taj rad je ubrzo opovrgnut studijama koje su pokazale da nema uzročno-posledične povezanosti između MMR vakcine i autizma, a on je izbrisan iz medicinskog registra zbog neetičkog ponašanja, naučne prevare i nečasnosti. Nakon objave Vejkfildovog rada, samo u Britanije stotine hiljada dece manje je vakcinisano narednih godina, što je dovelo do porasta oboljevanja od malih boginja.

Ko je za infodemiju danas najodgovorniji?

- Infodemija je globalni problem. Koliko je opasna i raširena govori podatak da je SZO antivakcinalni pokret svrstala među 10 faktora koji najviše ugrožavaju zdravstveni sistem i zdravlje ljudi u svetu. Procentualno nisu brojni, ali su odlično organizovani i veoma glasni. U eri savremenih elektronskih komunikacija teško ih je pratiti i kontrolisati. Potcenili smo ih u potpunosti. Dok smo se mi borili za svaki život u ekstremnim i po život opasnim uslovima, otvarajući jednu po jednu bolnicu za obolele od virusa SARS CoV-2, oni su širili laži da virus ne postoji. Dok smo mi punili krevete u jedinicama intenzivne nege, oni su tvrdili da je u pitanju običan grip. Dok smo mi pakovali preminule u crne džakove, oni su tvrdili da plašimo narod i dižemo paniku. Koliko se brzo širila epidemija, još brže su se širile lažne informacije o njoj. Kad smo to shvatili, već je bilo kasno.

Nažalost, mnogi lekari su uključenu u ovu šaroliku grupaciju antivakcinalista, neki prikriveno, a neki javno. Medicinski nepismenim osobama možemo oprostiti zablude, ali kolegama ne. Oni su ti koji hrane antivakcinalne stavove. Iako su u ogromnoj manjini u medicinskoj struci i nauci, nanose neprocenjivu štetu koja se meri ljudskim životima.

Koliko još mladih osoba treba da umre i koliko njih s teškim oštećenjima pluća treba da živi da bismo shvatili da je vakcina životno spasavajuća mera? Da li iko od javnih protivnika vakcine oseća bar malo odgovornosti za smrt ovih mladih ljudi?! Da li spavaju mirno dok se mladi životi gase na respiratorima samo zato što nisu dobili vakcinu jer su njih slušali i jer su ih oni doveli u zabludu? Vaše je pravo da se ne vakcinišete i time odgovarate samo za sebe. Kada javno promovišete antivakcinalne stavove, onda odgovarate i za druge koji vas slušaju, pa i za ove nesrećne mlade ljude koji su preminuli.

Kako kod nevakcinisanih pacijenata vidite uticaje dezinformacija?

- Niko od pacijenata ne navodi jasan razlog zašto se nije vakcinisao ili ga krije. Mlađi uglavnom navode da su zdravi i da su očekivali da će proći bez posledica. Stariji navode da su imali nameru da se vakcinišu, ali da nisu stigli. Mlađi se informišu uglavnom na društvenim mrežama koje su preplavljene antivakcinalnim stavovima i teorijama zavere i dobar deo njih to usvaja „zdravo za gotovo". Mladost je po prirodi buntovna, ne trpi autoritete, niti naredbodavne stvari i iznad svega vole slobodu što je apsolutno ispravno. Mislim da su tu najbolje rešenje kovid propusnice jer mladi nisu apriori protiv vakcine. Starijima treba prići bliže sa vakcinama i raditi mnogo više terenski.

Gde se najviše informišu i kome najviše veruju?

- Najviše se informišu na društvenim mrežama koje su sada glavno uporište i glavni medijum za širenje lažnih informacija. Veruju slatkorečivim, harizmatičnim kolegama koji im serviraju pitke informacije pune optimizma, koje se lako usvajaju i koje su prihvatljive i dopadljive. Nažalost, život je potpuno drugačiji, a istina suprotna.

Istina je u redovima za trijažu, čekanju po nekoliko sati na pregled, u punim bolnicama i prepunim jedinicama intenzivnog lečenja, pacijentima koji se uz pomoć respiratora bore za dah koji život znači.

Istina je u crnim kesama u koje stavljamo preminule, ožalošćenim porodicama koje su ostale bez dece i svojih najmilijih. Istina je u psihički i fizički iscrpljenim zdravstvenim radnicima, koji se već drugu godinu bore na dva fronta razapeti između kovida i nekovida.

Istinu su kasno saznali D.J. 26 godina, K.A. 31 godina, A.N. 31 godina i brojni drugi mladi širom Srbije. Nažalost, poneli su je u grob sa sobom.

Kolika je odgovornost lekara i medicinske struke za infodemiju?

- Pre svega, moramo odati ogromno priznanje zdravstvenim radnicima i nemedicinskom osoblju koji su se uhvatili u koštac s nevidljivim smrtonosnim neprijateljem, kao i onima koji su ostali u nekovid bolnicama, iako desetkovani, radili i rade posvećeno vredno i maksimalno koliko se može.

Isto tako osećam prezir prema onima koji koriste ovu pošast svetskih razmera da zarad ličnih interesa kaljaju profesiju i humani poziv.

Medicina je nauka zasnovana na naučnim dokazima, jasnim, proverljivim, čvrstim i nedvosmislenim. Kao i svaka nauka podložna je kritičkoj misli, menja se i usavršava, ali se konsenzus o lečenju uvek donosi na osnovu čvrstih dokaza zasnovanih na naučnoistraživačkom radu i dobro dizajniranim studijama. Medicinska etika nalaže svakom lekaru, bez izuzetka, da je u obavezi da leči pacijente u skladu sa principima dobre kliničke prakse zasnovane na naučnim dokazima a ne rekla-kazala. U praksi to znači, ako obolelom izolujete bakteriju osetljivu na penicilin, ne možete tog pacijenta lečiti bioenergijom, belim lukom ili čajem od kamilice. Morate mu dati antibiotik na koji je bakterija dokazano osetljiva. To Lekarska komora Srbije dobro zna, a i zakon prepoznaje šta je lečenje, a šta nadrilekarstvo.

Mnogi lekari su zarad lične promocije objavljivali studije sa lažiranim podacima ( Argentina, Egipat, Iran...). Kada su laži otkrivene oni su studije povlačili iz časopisa pravdajući se bizarnim razlozima. Duh iz boce je pušen, pa otuda i masovna pojava lečenja kovida 19 ivermektinom. Svi mi lekari znamo šta je ivermektin i da ima dokazano antivirusno svojstvo, ali u epruveti. Isto takvo svojstvo u epruveti, ali daleko bolje, ima i 70-oprocentni alkohol, ali ga ne dajemo pacijentima u venu. Istine radi, po zakonu, ivermektin za humanu upotrebu se može dati obolelima od kovida19, ali samo u okviru dobro dizajnirane i kontrolisane studije koja ima odobrenje Etičkog komiteta zdravstvene ustanove gde se studija sprovodi i uz pismenu saglasnost pacijenta kome se prethodno sve objasni, a posebno neželjeni efekti leka. To naši eminentni lekari odlično znaju. Neke studije u svetu su u toku, a poslednja objavljena iz Kanade govori da pomenuti lek nema ama baš nikakvih pozitivnih efekata u lečenju kovida 19.

Treba li i kako sankcionisati te doktore?

- Na osnovu svega gore iznetog, smatram da su se apsolutno ispunili uslovi da neki naši lekari izgube licence za lekarsku profesiju jer su se grubo oglušili o osnovne postulate u medicini.

Koliko pacijenata koji ne veruju u koronu i vakcine promeni mišljenje posle borbe za život?

- Ako imate dovoljno vremena i strpljenja onda svi promene mišljenje. Najčešće pitanje je: „Zašto da se vakcinišem kada i vakcinisani oboljevaju?". Zašto se vakcinisani plaše nevakcinisanih i zašto vakcina kada i vakcinisani mogu širiti zarazu?

Da, oboljevaju i vakcinisani, ali za razliku od nevakcinisanih svi mlađi vakcinisani imaju blagu formu bolesti i svi prežive. Stariji vakcinisani, nažalost, i umiru zbog pratećih bolesti i slabijeg odgovora na vakcinu. Time je i odgovornost mladih veća u smislu da se vakcinišu i da ih zaštite.

Da, i vakcinisani mogu biti prenosioci virusa, ali neuporedivo manje virusnih čestica i neuporedivo kraće vreme, što je osnovni preduslov za sprečavanje mutacije virusa i suzbijanje epidemije. Zar nije dovoljan podatak da nam novi sojevi dolaze iz regiona sveta sa najmanjom stopom vakcinacije?!

Da, kao vakcinisan, plašim se nevakcinisanih jer su nam pune bolnice kovid 19 obolelih, jer nekovid pacijenti nemaju gde da se leče već dve godine, jer su nevakcinisani ogroman rezervoar gde se virus nesmetano razmnožava, širi i pravi nove sojeve, i na kraju ali najvažnije, jer mi je potpuno jasno da je jedino efikasno sredstvo u borbi protiv epidemija zaraznih bolesti vakcina.

Ljudima je teško, pa često i novinarima, da razumeju medicinske izraze. Gde je prava mera komuniciranja doktora s javnošću?

- Trenutno jedan od najvažnijih zadataka celog sveta, pa i nas u Srbiji, je borba protiv epidemije. Pored lečenja, lekari moraju da se bore i protiv infodemije. Svi smo mi zajedno prezasićeni kovidom 19, svima nama užasno teško pada epidemija i svi smo željni normalnog života. Takođe svi zajedno, posle skoro dve godine borbe, moramo shvatiti da virus neće sam nestati. Imamo visoko efikasan i veoma bezbedan lek za suzbijanje epidemije. Država je obezbedila dovoljnu količinu vakcina i sa Istoka, i sa Zapada, i napravila dodatne bolnice sa 2.000 postelja. Na nama je da iskoristimo ovo prvo da ne bismo rizikovali ovo drugo. Iza vakcinacije je stala celokupna svetska stručna i naučna medicinska zajednica. Više od osam milijardi doza vakcine podeljeno je u svetu. Na hiljade istraživanja i studija objavljeno je u svetskim najprestižnijim medicinskim časopisima, koji nedvosmisleno potvrđuju bezbednost i visoku efikasnost vakcine. Naravno da vakcina nije efikasna 100%, i naravno da se pojavljuju i njeni neželjeni efekti. Navedite mi samo jedan lek koji to jeste. Penicilin je spasao milione ljudi u svetu, ali nikome nije palo na pamet da zabrani primenu penicilina zbog „penicilnskog šoka". Moramo uvek govoriti jasno i iznositi naučno dokazane činjenice. Moraju se više čuti zdravstveni radnici iz crvenih zona, ali i pacijenti koji su tu lečeni. Njih ćete i vi novinari ali i građani Srbije najbolje razumeti.

Gde nalazite prave i proverene informacije o kovidu, pandemiji, vakcinama...?

- Vojna bolnica Karaburma, kao deo Vojnomedicinske akademije i Centra vojnomedicinskih ustanova, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, neprekidno je u kovid sistemu već 20 meseci. Nijednog dana nije bila bez kovid 19 obolelih. Skoro dve godine svakodnevno pratimo sve što se dešava i kod nas, ali i širom sveta vezano za kovid19 i posvećeni smo isključivo lečenju obolelih od kovida 19. To je razlog našeg ogromnog iskustva i znanja. Insistiramo na kontinuitetu koji je preduslov kvalitetnog lečenja.

S druge strane, u stalnom smo kontaktu i razmenjujemo iskustva i saznanja sa kolegama širom sveta koji se bave istim poslom. Posebno bih istakao grupu okupljenu oko prof. dr Ognjena Gajića s Mejo klinike koja ima cilj da pomogne svima nama s prostora bivše Jugoslavije. Tu imamo besplatne linkove za sve najnovije studije koje su objavljene u prestižnim časopisima. Razmenjujemo iskustva s eminentnim lekarima i ekspertima iz različitih grana medicine u vezi s kovidom. Posebna vrednost ove grupe je što je u njoj dozvoljeno iznositi podatke i činjenice zasnovane samo i isključivo na naučnim dokazima. Bilo je pokušaja podrivanja i ove grupe plasiranjem različitih stavova i metoda oko lečenja, pa čak i ivermektinom ili dovođenja u sumnju efikasnosti vakcine, ali su se brzo ućutali kada im se serviraju naučno dokazane činjenice.

Kako infodemija utiče na vaš posao i borbu za život i zdravlje pacijenata?

- Ne dozvoljavamo da infodemija utiče na naš posao, koji radimo profesionalno i posvećeno od čistačice do lekara. U ovim vanrednim okolnostima timski duh je naročito izražen. Mnogo je više osećanja pripadnosti kolektivu i timskom radu. Svi u bolnici Karaburma radimo kao jedna velika porodica.

Koliko kraj pandemije zavisi i od infodemije?

- Infodemija snažno utiče na pandemiju u najcrnjem smislu. Kraj pandemije će biti kada se stekne kolektivni globalni imunitet, a od toga smo još daleko. Može se steći samo masovnom vakcinacijom. Prirodna imunizacija preboljevanjem je vremenski dugačak proces koji bi uništio i privredu i zdravstveni sistem svugde u svetu, a time izazvao opšti haos koji bi se teško kontrolisao. Umrle ne bismo imali gde da sahranjujemo. Zato je infodemija opasna koliko i epidemija, možda čak i više te borba u oba pravca mora biti intenzivirana.

Da ne bude sve crno, postoji i treći scenario po kojem bi se virus promenio u za nas povoljniji soj, manje opasnu formu, čime bi se epidemija stavila pod kontrolu. Nestati neće sigurno i mi moramo naći način za miran suživot s njim.

Kurir.rs/uns.org.rs/Jelena S Spasić