ČEKA LI NAS REPRIZA ZIME 2012? Bila, ne ponovila se! Sneg je tada odvožen kamionima, a kretanje, čak i peške, bilo je nemoguće

BEOGRAD - "Dramatično“, „Zatrpani“, „Rat protiv zime“ i „Snežni pakao“, kao i „Hladnoća napunila prihvatilišta“, „Starac se smrzao u kući“ i „Zavejanima poslednja kora hleba“, "Vojska čisti sneg u celoj zemlji, minus 25 i sledeće nedelje". Ovako su izgledale naslovne strane dnevne štampe i portala, počevši od 3. februara 2012, zime za koji mnogi kažu - bila, ne ponovila se.

Ipak, svi se nadaju samo jednom - da nećemo doći u situaciju iz februara 2012. godine, kada je zbog snežnih padavina koji su okovali i bukvalno zaustavili život u Srbiji.

Sve do 3. februara, zima je tekla relativno normalno, sa padavinama u visini normale i temperaturom koja je predviđena za to doba godine. Tog petka, trećeg februara 2012. godine, prestonica je počela da se bori sa "belom nemani". Saobraćaj je bio paralisan, visina belog pokrivača je rasla, ulice su bile neprohodne.

Kretanje kroz grad, čak i peške, bilo je nemoguće. Bilo da ste u tom trenutku bili u Kneza Miloša ili u Borči, bilo vam je isto. Beograd je jednostavno stao. Ista situacija je vladala širom čitave zemlje, zima je jednostavno, bila neumoljiva.

Kolone automobila, pratile su i kolone pešaka koji su, uvidevši da se autobusi neće kretati, pešice kretali po zavejanim ulicama.

Koliko je situacija bila dramatična najbolje govori činjenica da su u seoskim domaćinstvima, kada su videli da nema poente čistiti sneg, počeli samo da "kopaju" kanale za izlazak iz kuće. Ovo možda ne bi bilo čudno da se radi o Sjenici, ali radi se o gore pomenutoj Borči.

- Da bih izašao iz dvorišta, svakodnevno sam bacao sneg sa strane puta koji sam prokopao. Krajni saldo snežnog pokrivača u dvorištu, iznosio je više od jednog metra snega sa obe strane prokopanog puta. Na kraju snežnog talasa, u jednom delu dvorišta imao sam nabacano skoro dva metra snega - seća se Beograđanin Svetozar, koji je tada bio u ranim dvadesetim godinama.

Pored službi za rašćišavanje snega, na ulice i puteve izašli su svi koji su imali priključne mašine za čišćenje. Međutim, situacija je bila toliko alarmantna da je su u pomoć morali da priskoče pripadnici vojske Srbije, čak i osuđenici, pa i građani volonteri, koji su za čišćenje ulica dobijali i dnevnice.

Za to vreme, sneg je nastavio sa padavinama. Podatak da je na Kopaoniku bilo izmereno 120 cm, ne govori puno koliko to da je u Beogradu sedmog februara visina snežnog pokrivača iznosila preko 40 cm.

Zbog alarmantne situacije u državi, vlada tadašnjeg premijera, Mirka Cvetkovića, petog februara je proglasila vanrednu situaciju u zemlji. Dan ranije, u Srbiji je zbog posledica elementarnih nepogoda, snežnih padavina i hladnog vremena, 29 opština proglasilo vanrednu situaciju.

Sneg se više nije stavljao pored puta ili ulaza, već su organizovani kamioni koji su ga dalje odnosili. Iz Vlade Srbije, stiglo je naređenje da se u 27 ugroženih opština po Srbiji, pošalje pomoć u vidu novca, goriva i mazuta. Doneta je i odluka o plaćanju volontera koji su za čišćenje snega dobijali dnevnice.

Situacija je postala alarmantna već sa trećim februarom kada je od sveta odsečeno odsečeno 11.500 ljudi. Nažalost, u ta 24 sata, stradalo je čak šestoro ljudi usled smrzavanja. Hrana je počela da se doprema do ugroženih preko spasilaca, koji su se peške probijali kroz smetove, visoke i po nekoliko metara. Zabeleženo je da je u okolini Čačka jedna ekipa peške nosila deku koji je imao unutrašnje krvarenje, čime su mu na kraju i spasile život.

Loše vesti su stizale sa svih strana uprkos svim naporima. Sedmog feburara, u Beogradu je stradala žena stara 49 godina, kada se na nju obrušila ledenica sa krova zgrade visoke 12 metara. Do 12. februara, broj žrtava usled abnormalnih padavina popeo se na 29 preminulih.

Putari, volonteri i svi oni koji su bili angažovani na raščišćavanju snega, nisu dizali glavu od posla više od nedelju dana. Vodila se rovovska bitka za svaki život po čitavoj Srbiji. Debeli minus koji je počeo trećeg dana februara, nastavio se i u narednih nedelju dana, zbog čega je školarcima produžen zimski raspust, a na fakultetima i višim školama, ogloženi ispiti i predavanja.

Ekipe Hitne pmoći, imale su posla, čini se, više nego ikada. Takođe, kritično je bilo i u bolničkim centrima u koje su kao na traci pristizali pacijenti sa prelomima ekstremiteta.

Slična situacija vladala je širom Evrope, gde je već do četvrtog februara lefeni talas odneo više od 250 života. U regionu se se otkazivale kulturne i sportske manifestacije. Druge nedelje hladnog talasa u Srbiji, od sveta je bilo odsećeno 70.000 ljudi.

Jedan od najboljih pokazatelja ozbiljnosti situacije, bila je i stopa kriminala. Naime, koliko god da podatak možda smešno i bizarno zvuči, u periodu dok se Srbija borila sa smetovima i ekstremno niskim temperaturama, broj krivičnih dela u zemlji, smanjio se za čitavih 40 odsto, o čemu je naciju obavestio tadašnji ministar policije, a sadašnji predsednik skupštine, Ivica Dačić.

Upravo zbog svega navedenog, nadamo se da prognoze meteorologa ovaj put biti pogršne, te i da se februar 2012. godine, neće ponoviti.

Kurir.rs/Blic