DETALJNI SAVETI ZA ISHRANU TOKOM PRAZNIKA: Ne preterujte sa alkoholom, a OVO je važno za osobe sa hipertenzijom i DIJABETESOM!

Sezona slava je uveliko krenula, a približavaju se i novogodišnji i božićni praznici! Bogata trpeza se, za sva velika slavlja, kod Srba podrazumeva, ali na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd data su detaljna upustva i saveti kako da prilagodite ishranu da vam dodatni kilogrami i druge nelagode neumerenosti u hrani i piću ne bi zadavale brige.

UMERENOST -Izobilju hrane je teško odoleti, ali nastojmo da imamo meru. Ovo je posebno važno za hronične bolesnike (npr. hipertenzija, dijabetes i dr.), kao i one sa povećanim zdravstvenim rizicima (hiperholesteroleremija, gojaznost i sl.), kod kojih je ishrana bitan faktor u lečenju, ali i prevenciji neželjenih zdravstvenih događaja. Ne zaboravimo i na kalorije unesene tečnošću. Neumereni unos bezalkoholnih i alkoholnih pića može nepovoljno uticati na zdravlje, nove neželjene kilograme i druga kajanja, nakon praznovanja.

RAZNOVRSNOST - Uživajmo u raznovrsnosti izbora i ukusa, uz vođenje računa da su u ishrani i u danima slavlja zastupljene sve osnovne grupe namirnica. Posebno obratiti pažnju na unos svežeg voća, koji bi trebalo da je svakodnevan, boja i ukusa po ličnom izboru i preferencijama. Ovi bogati izvori vlakana, vitamina, minerala i drugih korisnih nutrijenata su dobri saveznici u jačanju imuniteta i drugim blagotvornim efektima po zdravlje. Suvo voće (smokve, šljive i sl.), iako predstavlja dobar nutritivni izvor, s obzirom na visok sadržaj šećera i veću energetsku vrednost u odnosu na sveže voće, ne bi trebalo unositi u većoj količini od jedne dnevne porcije (oko 30 g).

REDOVNE OBROKE NE PRESKAKATI - Voditi računa da se režim ishrane u periodu proslava značajno ne poremeti, te da se održi relativna redovnost u konzumiranju hrane, kroz unos tri glavna obroka i dve užine.

NE HITATI PO REPETU - Između posluženja praviti pauze. Potrebno je vreme da do mozga dođe informacija da je stomak pun. Za desetak minuta, možda shvatimo da smo siti, ili da nam je potrebno sasvim mala porcija da bismo utolili glad i želju za hranom.

MISLITI NA BEZBEDNOST HRANE - To je preduslov svakom uživanju u hrani. Poštujmo osnovne principe higijenskog režima u radu sa hranom: Namirnice čuvati na odgovarajućoj temperaturi! Temperaturni režim je jedan od ključnih faktora u bezbednosti hrane, od termičke obrade namirnica do uslova čuvanja termički obrađenih i sirovih namirnica, posebno onih koje se ubrajaju u kategoriju lako kvarljivih, kao što su: meso i proizvodi od mesa, kremasti kolači, ruska i ostale salate sa majonezom, jajima i sl.

Hranu ne ostavljati duže od dva sata na sobnoj temperaturi

- Poseban oprez u manipulaciji namirnicama koje se učestalije konzumiraju sirove, jer nose veći epidemiološki rizik, kao što su sveže voće i određene vrste povrća. Sveže voće i povrće je potrebno temeljno oprati pod mlazom tekuće higijenski ispravne vode i očistiti; kod svežeg kupusa, spoljašnje listove odstraniti i prati list po list, pre i nakon mehaničke obrade (seckanja); sveže povrće koje se uobičajeno konzumira bez kore (npr. krastavac), oljuštiti, uz pranje pre i posle ljuštenja.

Čistoća i higijenska manipulacija priborom i opremom u svim stadijumima pripreme i čuvanja hrane

- Ne koristiti isti pribor u manipulaciji sirovim i gotovim, termičkim obrađenim namirnicama, bez prethodnog pranja vrelom vodom i deterdžentom! Voditi računa o ličnoj higijeni, naročito, pravilnom i redovnom sprovođenju higijene ruku, koristeći sapun i higijenski ispravnu vodu u trajanju od minimum 20 sekundi. Ljudski faktor ima važnu ulogu u kontaminaciji hrane, s obzirom da se ona najčešće zagađuje mikrobiološkim agensima koji se prenose putem prljavih ruku.

Kurir.rs