Lokacije na internetu pogodan su prostor za predatore, a procenjuje se da ih na internetu u svakom trenutku ima 750.000

Oblik teškog i organizovanog kriminala, trgovina ljudi dešava se u svim zemljama sveta, pa i u Srbiji, a trgovci ljudima svoje žrtve sve česšće traže na internetu!

Poznato je na kojim oni sajtovima traže svoje mete, kao i ko su njihove najčešće žrtve. Istraživanja su pokazala da su služavke najčešće bile meta ovih predatora, a otkriveni su i šabloni njihovog funkcionisanja.

Naime, prema podacima američke Nacionalne telefonske linije za trgovinu ljudima, između 2015. i 2018. skoro 1.000 potencijalnih žrtava seksualne trgovine je regrutovano korišćenjem onlajn servisa kao što su Facebook, Instagram, Snapchat, Craigslist, kao i sajtova za upoznavanje. S obzirom na anonimnu prirodu i sve veći broj korisnika, ovaj prostor je pogodan za predatore, a procenjuje se da ih na internetu u svakom trenutku ima 750.000. Budući da ne postoji regulativa u ovoj oblasti, neophodna je svest o opasnostima u digitalnom svetu, pa Fondacija UNITAS, koja se godinama bori protiv trgovine ljudima u Srbiji, realizuje obuke o bezbednosti dece i mladih na internetu, ali i njihovih roditelja, nastavnika i pedagoških radnika.

Praksa je pokazala da predatori pronalaze svoje žrtve na društvenim mrežama, u virtuelnim chat sobama, sajtovima za upoznavanje, pa čak i online igricama i forumima. Fondacija UNITAS upozorava na ovih pet onlajn servisa, i savetuje kako da ih bezbedno koristite.

1. Društvene mreže – mamac za žrtve

Vrbovanje se na društvenim mrežama najčešće odvija preko konkursa za posao, besplatnih usluga koje se nude, kao i pomoću lažnih profila. Tokom 2019. godine otkrivena je transnacionalna mreža trgovine ljudima koja je koristila Facebook da bi namamila najmanje 20 potencijalnih žrtava. Trgovci ljudima iz ove mreže imali su više od 100 lažnih naloga na Fejsbuku i Instagramu i regrutovali žene iz raznih zemalja. Iste godine na Instagramu su otkriveni i slučajevi trgovine ženama kao služavkama, zbog čega je uklonjen haštag maids for transfer, kao i 703 naloga koji su sadržali fotografije, cenu i kategorizaciju prema rasi, visini, težini i ličnim osobinama.

Iako Facebook i Instagram ulažu napore da blokiraju lažne naloge i sklone problematičan sadržaj i govor mržnje, ipak korišćenje društvenih mreža zahteva i naš sopstveni oprez. Neke od preventivnih mera koja se savetuju deci i mladima tokom UNITAS obuka o bezbednosti na internetu je da ne odaju svoje lične podatke na društvenim mrežama, ne stupaju u komunikaciju sa nepoznatima, i da nikako ne otkrivaju svoju trenutnu lokaciju.

2. Tinder – pomama za upoznavanjem koja ne poznaje granice

Istraživanje koje su sproveli ProPublica, Columbia Journalism i Buzzfeed otkrilo je da neke od najpopularnijih aplikacija za sastanke, a među njima i Tinder, skrivaju seksualne predatore. Tokom konferencije u Teksasu, koja je bila posvećena borbi protiv trafikinga pre dve godine predstavljeni su i prvi slučajevi kada su žrtve postale deo lanca trgovine ljudima, nakon sastanka sa osobom koju su upoznale na Tinderu. Iz tog razloga pozvane su kompanije koje stoje iza ovih aplikacija da proveravaju da li ima seksulanih prestupnika među njihovim korisnicima, što je moguće u zemljama koje imaju ovaj registar, dok kod nas on još uvek ne postoji. Tinder je, međutim, ubrzo nakon toga dobio nove bezbednosne funkcije - povezivanje korisnika sa hitnim službama kada se osećaju nesigurno i bezbednosne informacije koje stižu kao upozorenje svima koji koriste ovaj sajt. Tinder je takođe najavio da će aplikacija uključiti i veštačku inteligenciju (AI) za validaciju fotografija profila. Bez obzira na ova unapređenja, preporuka je da mladi ljudi sa velikom opreznošću koriste ovaj sajt. Pre svega veoma je bitno da ne dele svoje fotografije i video snimke, kao ni lične podatke i adresu stanovanja.

3. Omegle i sobe za četovanje – lak pristup seksualnom sadržaju

Globalne organizacije za zaštitu dece poslednjih godina sve su više zabrinute zbog predatora koji koriste stranicu Omegle za prikupljanje materijala sa seksualnim sadržajima. Omegle je sajt nastao 2008. koji pruža priliku da stupimo u kontakt sa osobama iz celog sveta, upoznajemo se i ćaskamo. Ne poseduje adekvatnu starosnu verifikaciju, već samo izjavu za odricanje od odgovornosti, koja sadrži napomenu da korisnici treba da imaju više od 18 godina. To znači bez logovanja i provere, samo jedan klik i dete je u sobi za ćaskanje. U Srbiji je poznat slučaj kada se celo odeljenje jedne osnovne škole u Vojvodini fotografisalo obnaženo da bi podelili slike na sajtu Omegle zbog učešća u nagradnom konkursu. Osim opasnosti po decu, žene su takođe često izložene manipulaciji onih koji vrbuju u ovom chat room-u. Stručnjaci koji prate Omegle upozorili su na tipičan obrazac trgovine ljudima – a to je da se predatori pretaraju da su prijatelji, kako bi pridobili poverenje i uvukli osobu u lanac trgovine ljudima.

4. Forumi

Forumi za diskusiju na razne teme takođe mogu da skrivaju manipulatore koji će iskoristiti slatkorečivost, informisanost o nekoj temi da bi potencijalnu žrtvu pozvali na neobavezno ćaskanje uživo. Koristeći taktike kao što su prevara i manipulacija, trgovci ljudima vide ovaj virtuelni prostor kao mesto da se približe potencijalnim žrtvama i steknu njihovo poverenje. Interakcije na forumima stvaraju lažnu intimnost, komunikacija se odvija često, pa potencijalna žrtva brzo stiče utisak da poznaje dobro osobu s kojom komunicira.

5. Onlajn igrice

Predatori na internetu sve više koriste platforme za igrice da bi ostvarili kontakt sa decom i mladima. Dok prikazi seksualne trgovine na filmu često uključuju decu koja su kidnapovana sa ulice i fizički lišena slobode, u stvarnosti trgovci ljudima više koriste napredne tehnike manipulacije kako bi namamili žrtve. Jedan od prostora na internetu su onlajn igrice tokom kojih trgovci ljudima mogu da ostvaruju prijateljstvo i pozivaju decu da se zajedno takmiče igrajući u realnom prostoru.

Imajući u vidu da iza profila u bilo kom kutku virtuelnog prostora može da se krije predator, UNITAS daje preporuke deci i roditeljima o bezbednom korišćenju interneta. Roditeljima se savetuje da proveravaju svaku aplikaciju, sajt i online igricu koju deca koriste, posebno one koje imaju funkcije četovanja, da blokiraju pristup u slučaju sumnjivih aplikacija i odrede vremenska ograničenja za decu. Naročito je bitno da uče decu da nepoznate osobe ne prihvataju kao prijatelje na društvenim mrežama i ne stupaju s njima u kontakt.

Kurir.rs / S. T.