OMIKRON POTVRĐEN U SRBIJI I ŠTA SADA? Pred strukom važne odluke, mora brzo da se reaguje

Omikron soj je stigao u Srbiju! To je potvrdila virusolog i profesorka Tanja Jovanović. Šta Srbija može da uradi kako bi se pripremila na ono što sledi? Dve vrlo važne odluke su pred nama, a vremena je malo.

Na činjenicu da je omikron već jako blizu Srbije ukazao je ranije i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

- Omikron soj je u Srbiji, iako još uvek nije zvanično otkriven. Nemojte da se zanosimo. Ima dosta pacijenata koji imaju takvu kliničku sliku da su došli iz zemalja gde taj soj zauzima do 70 odsto obolelih. Pitanje je dana kada će se sekvencionirati i da izađemo zvanično da smo ga otkrili - bio je jasan ministar zdravlja.

Ipak, ministar Lončar je ukazao i na jednu veoma bitnu stvar.

- Trebalo bi da gledamo šta je to što možemo da uradimo. To zavisi od nas. Ako do sada nismo naučili šta je to šta možemo mi da uradimo... Iako ne znamo dovoljno o omikronu, naučili smo neke stvari koje mogu da smanje rizike - dodao je ministar.

Činjenica je i da od ovog trenutka kada je omikron stigao u Srbiju, stvari mogu da se razvijaju vrlo brzo, kakav je slučaj u Evropi. Nije prošlo ni mesec dana otkako se pojavio, a već je u pojedinim zemljama postao dominantan. Dakle, mesec dana do razbuktavanja novog soja u našoj zemlji, neki je vremenski okvir u kojem moramo da delujemo.

Ako ne delujemo brzo sledi nam neki od scenarija koje vidimo u Evropi. Tako Velika Britanija broji rekordne slučajeve broja zaraženih i hospitalizovanih, a do povećanja broja umrlih ne dolazi samo zbog velikog broja vakcinisanih. Zato, pred Srbijom su dva ključna koraka.

Četvrta doza

Nije omikron soj izazvao samo havariju kada je reč o nevakcinisanom delu populacije, već se pojavljuje bojazan i za one koji su vakcinisani. Naime, kako je Svetska zdravstvena organizacija objavila pre nekoliko dana omikron soj napada i vakcinisane, ali i one koji su virus već preležali.

Za sada nema dovoljno istraživanja koja pouzdano mogu da dokažu da li su postojeće vakcine delotvorne kada je reč o novom soju.

Ono što, pak postoji, jeste naznaka da prethodna vakcinacija neće biti dovoljna. Sve se glasnije govori o tome kako će četvrta doza biti neophodna, i to što pre.

- Na primer, ako stopa transmisije u zajednici bude velika, onda dodatne doze mogu kontrolisati širenje virusa tako što će povećati broj neutrališućih antitela koja zaustavljaju virus da ne uđe u ćeliju. Nivoi ovih antitela opadaju sa protokom vremena od vakcinacije, ograničavajući tako mogućnost da se zaustave epidemijski talasi. Ako se ispostavi da je omikron visoko zarazan, buster doza bi bila posebno korisna pošto buster vakcine dovode do proizvodnje različitih vrsta antitela od kojih bi neka trebalo da bude delotvorna protiv omikron soja – piše časopis Nature.

I naši stručnjaci su pominjali da će četvrta doza biti neophodna u nekom trenutku, pre pojave omikrona, pominjalo se proleće.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović izjavio je ranije za Blic da je verovatno da će na proleće biti preporučeno primanje četvrte doze vakcine protiv korona virusa.

Sa druge strane, I Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ je u preporuci o primeni buster doze vакcinа prоtiv COVID-19, dao uputstvo za četvrtu dozu.

U njoj, na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za imunizaciju, piše da se buster doza primenjuje nakon najmanje pet meseci od davanja dodatne, treće doze, kod osoba sa urođenim ili stečenim oslabljenim imunitetom (оsоbе које su nакоn nајmаnjе 28 dаnа оd drugе dоzе primilе mRNK vакcinu, као dоdаtnu, trеću dоzu).

Omikron bi čitavu stvar mogao da ubrza, pa bi, po svemu sudeći oni koji su primili dve doze Sinofarm vakcine i jednu dozu Fajzera ili Astra Zeneke, mogli za četiri meseca od primanja 3. doze ponovo da prime neku od mRNa vakcina. Na to je ukazao i naučnik Almir Aljović.

- U sladu sa onim što je do sada poznato o efikasnosti Sinoframa i novonastaloj sitauciji sa omikronom moja preporuka bi bila da se tim osobama da opcija da prime dve doze neke od mRNa vakcina ili Astra Zenke - kazao je on i dodao da je to već nešto što se preporučuje u Dubaiju i to nakon tri meseca od primljene dve doze Sinofarma ili Sinovaka.

Vakcinacija dece od 5 do 12 godina

Sasvim je sada jasna jedna druga činjenica - deca odavno nisu pošteđena oboljevanja od korona virusa. Iako oni i dalje nisu rizična grupa, pitanje je dana kada će neki od sojeva, u ovom slučaju omikron, krenuti da napda i ovaj uzrast nešto agresivnije.

Sa druge strane, sve i da ne oboljevaju sa težim oblicima, deca su prenosioci, pa se čini sasvim logičnim postaviti pitanje kada će vakcinacija dece mlađih uzrasta od sadašnjih dozvoljenih 12 godina biti moguća i u Srbiji. I ovo je nešto čemu omikron brzo hita - Izrael je prva zemlja koja je takvu vakcinaciju dozvolila, Amerika je takođe uvela vakcinaciju dece, a Kina je tu granicu spustila na 3 godine, dok se deca u Kubi vakciišu već od druge godine života protiv korona virusa.

Činjenica je da Srbija nije Izrael i i da se roditelji takve odluke boje.

A šta kažu stručnjaci?

Epidemiolog dr Predrag Kon nedavno je pozdravio odluku za vakcinaciju dece i rekao da će ona biti uskoro usvojena i kod nas.

- Moramo biti efikasniji i brži. Ako hoćemo neki rezultat neophodna je vakcinacija. Jasna je preporuka vakcinacije dece od 12 godina, uskoro će biti registrovana i vakcina za decu od pet do 11 godina - izjavio je on nedavno za TV Pink.

Dakle, vakcinacija dece mora da se uradi planski i brzo kako bi se pogubne posledice predupredile.

Povratak u školu u najnepovoljnijem trenutku

Ako se ne odobri vakcinacija za decu školskog uzrasta, posledice koje bismo mogli da gledamo su hiljade zaraženih, rekordi u nekim zemljama su oboreni, pa Srbiji preti i obaranje onog neslavnog od više od 8.500 u jednom danu.

Raspust za školarce u Vojvodini je počeo, za ostatak Srbije počinje 31. decembra, a povratak u školske klupe se očekuje baš sredinom januara kada bi stvari sa omikronom mogle da se pogoršaju.

Zato sasvim je na stolu i opcija da se raspust ako dođe do razbuktavanja epidemije i pomeri.

Šta je dobra vest?

Prema nanajnovijem izveštaju iz Engleske rizik za hospitalizaciju od Omikron soja je 20 do 25 odsto manji u odnosu su na predhodnu varijantu Delta. Još jedna pozitivna činjenica ove studije pokazuje da su šanse da osoba provede u bolnici duže od 1 dana 40-45 odsto manje.

Ovu informaciju kojoj se i sam obrodavao, podelio je na svom tviter profilu naš mladi naučnik Almir Aljović, doktorand Instituta za neuroimunologiju iz Minhena.

Aljović je u narednom tvitu objasnio da manji rizik ne treba da bude razlog za opuštanje, jer prema njegovim rečima, veće širenje Omikrona i zaraznost još uvek mogu rezultirati u prepunim bolnicama.

- Vakcinacija, buster i maske u velikim grupama trebaju biti prirodite - zaključio je Aljović.

(Kurir.rs/Blic)

BONUS VIDEO: