ĐACI RAZGOVARAJU SKRAĆENICAMA, TO IH VRAĆA NA NIVO DETETA OD 3 GODINE: Za neke nemate pojma šta znače! ŠOKIRAĆETE SE!
Učenici na društvenim mrežama sve češće koriste novkovanice a kad stave tačku poručuju da su se naljutili. Stručnjaci kažu da ovakav situacioni govor pogubno utiče na njihovo usmeno i pismeno izražavanje
"Šta r", "nzm", "nmg", "dbr", "msm", "hvl", "dvjk" su samo neke od skraćenica koje osnovci i srednjoškolci upotrebljavaju u porukama na društvenim mrežama. Roditelji su šokirani time što njihova deca ne koriste tačku tokom pisanja poruka jer ukoliko stave tačku to za njih znači da su se naljutili i završavaju komunikaciju. Stručnjaci upozoravaju da taj njihov razgovor u skraćenicama ozbiljno utiče na njihovo pismeno i usmeno izražavanje, te da čak predstavlja vraćanje na treću godinu razvoja!
Društvene mreže i aplikacije za četovanje promovisale su sažetije rečenice, koje nemaju mnogo opisa i detalja, a značenje tih skraćenih reči je poznato samo mlađim generacijama. Starijima je potrebna pomoć mlađeg tumača kako bi shvatili značenje poruke koje napiše dete. Skraćene reči nisu jedina crta koja oslikava internet govor naše dece, oni su čak i taj pisani govor zamenili emotikonima (smajlijima) koji pokazuju osećanja ili trenutnu reakciju i stanje onoga koji piše. U te svrhe bismo mogli da kažemo i da koriste znakove interpunkcije, odnosno tačku. Iako je tačka na kraju rečenice označava završetak misli, kraj rečenice i pad intonacije u govoru, danas ona za decu ima sasvim drugo značenje.
Školski priholog Branka Tišma kaže za Kurir da ta vrsta i način komunikacije među decom na internetu u velikoj meri utiče na njihov razvoj misli i način izražavanja.
- Takve sms poruke nisu dobre za razvoj i oblikovanje misli i iskazivanje istih kroz rečenice koje imaju početak i kraj sa pauzama, zapetom i tačkom. Koristeći takve skraćenice deca počinju da razmišljaju u skraćenicama i samim tim gube komponente misaonog procesa. Reči plako počinju da se gube iz upotrebe - kaže Tišma i dodaje:
- Deca se polako vraćaju na situacioni govor koji je karakterističan za treću godinu razvoja. Oni se time polako vraćaju na znakovni jezik što veoma utiče na njihove pismene zadatke, jer učenici imaju problem da iskažu misli. Ona navodi i da je deci lakše da u četovanju "lupe" smajlić nego da razgovaraju i pišu reči onako kako se pišu.
- Što se tiče pismenosti i neupotrebljavanja tačke kao znaka interpunkcije primetno je da su njihovi pismeni zadaci i sastavi siromašniji i sve kraći pa i često bez ovog interpunkcijskog znaka. Oni smatraju da stavljanjem tačke iskazuju svoje nezadovoljstvo temom. Toliko su im kratki pismeni zadaci iz srpskog jezika da jedva napišu jednu stranu - objasnila je Tišma.
Ovo potvrđuju i mnogi nastavnici srpskog jezika i književnosti koji kažu da je jezički fond kod dece u školskom uzrastu u najboljem slučaju između 500 i 1.000 reči.
Kurir.rs/ A. K.
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore