Sudeći po broju prijava prevarenih ljudi koji trguju preko profila na Instagramu i Fejsbuku, iz dana u dan se povećava broj nelegalnih trgovaca koji prodaju na internetu

Od početka pandemije korone onlajn trgovina u Srbiji doživela je pravi procvat i povećana je za čak 80 odsto u odnosu na minulu godinu. Samim tim porastao je i broj nelegalnih onlajn prodavaca na Fejsbuku i Instagramu koji, sudeći po prijavama potrošača, u najvećem broju slučajeva varaju kupce.

Iz udruženja za zaštitu potrošača savetuju da prevareni kupci mogu da se pozovu na Zakon o zaštiti potrošača samo ako je trgovac registrovan, a ako nije, onda im ostaje samo da se obrate udruženjima za zaštitu potrošača ili u krajnjem slučaju policiji.

Na internetu i društvenim mrežama svakodnevno možemo da pročitamo razna iskustva prevarenih kupaca koji su poručivali neku robu onlaj, počev od toga da su umesto naručenog proizvoda dobili nešto deseto, pa do toga da im se kupci posle uručenja paketa nikada više nisu ni javili i blokirali ih na društvenim mrežama.

Jovan Ristić, pravnik u organizaciji potrošača Efektiva, kaže za Kurir da ljudi, kada kupuju na internetu, mogu da nalete na legalne i nelegalne trgovce.

jovan-ristic.jpg
Foto: Printscreen

- Legalni trgovci su oni koji su registrovani za trgovinu. To su pravna lica i preduzetnici. Trag o tome da li su legalni nalazi se u APR (Agencija za privredne registre). Oni koji su nelegalni - njih tamo nema. Oni se ilegalno bave trgovinom i legalnim trgovcima predstavljaju nelojanu konkurenciju. Oni i izbegavaju razne dažbine koje legalni plaćaju, ali i izbegavaju zakonsku odgovornost prema potrošačima jer se zakon primenjuje samo na registrovane trgovce - ističe Ristić i dodaje:

- To znači da kad potrošač preko interneta od ilegalca kupi neki proizvod pa mu on ne odgovara ili dobije nešto drugo, za njega ne važe zaštitni mehanizmi i tu ne može da se primeni Zakon o zaštiti potrošača. Nema nikakve garancije da će druga strana hteti po njima da postupi. Zbog toga savetujemo potrošače da prvo provere podatke o trgovcu na sajtu APR. Ako tamo nije registrovan, onda je bolje da se ne upuštaju u transakciju, jer su prevare jako česte.

Poslali smo i Ministarstvu trgovine pitanja o tome kako se treba zaštititi od nelegalnih onlajn trgovaca, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovore.

Ministarka trgovine Tatjana Matić

foto: Privatna Arhiva

Onlajn potrošači imaju veća prava

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je nedavno da je kovid doveo do toga da građani više kupuju preko interneta.

Ona je navela i da je među prijavama potrošača samo sedam odsto onih koje se odnose na kupovinu preko interneta i da je elektronska trgovina dobro regulisana zakonom:

- Veća prava uživaju potrošači koji kupuju onlajn. Rokovi za zamenu su kraći, imate prava da u roku od 14 dana vratite artikal, ne morate čak ni da objasnite zbog čega, jednostavno ste se predomislili. Potrošači u ovoj oblasti su dobro zaštićeni ukoliko kupuju od trgovca koji je registrovan. Mi često u komunikaciji s potrošačima ne možemo da pomognemo zato što su kupili preko društvenih mreža Instagram, Fejsbuk, od prodavaca koji nisu registrovani. Naša prva preporuka je - pogledati da li je trgovac registrovan, ukoliko nije, nemate pravo da se žalite.

Potrošači su često zavedeni niskim cenama i primamljivim akcijama, te se zbog toga odlučuju na rizik da kupuju preko tih profila.

ČINJENICE

Šta kaže Zakon o elektronskoj trgovini

- Trgovac koji svoju prodaju obavlja putem interneta u obavezi je da na vidnom i dostupnom mestu naznači: ime i prezime ili poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB).

- Ako pružalac usluga navodi cene, one moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene, a posebno mora naznačiti da li su u te cene uključeni troškovi dostave, ostali manipulativni troškovi, porez i drugi troškovi koji na njih utiču.

Tatjana Matić

Najopasnija nelegalna prodaja kozmetike

Ministarka trgovine Tatjana Matić nedavno je rekla da ono što je najopasnije i što najviše zabrinjava jeste nelegalna prodaja igračaka, kozmetičkih i drugih preparata.

- Zato se u tom domenu posebno vodi koordinirana inspekcijska aktivnost i sa Ministarstvom finansija i Upravom carina i sa svim ostalim resornim inspekcijama kako bismo takve pojave sprečili, jer one su posebno opasne po zdravlje - istakla je Matićeva.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić