SAD MOGU DA KAŽEM SVE! NEMA VIŠE NIKOG ZA KRVNU OSVETU: Penzionisani policajac OTKRIO ISTINU o ubistvu Branke Đukić
BEOGRAD - Zločin koji se dogodio na Kosmetu 1975. godine potresao je tadašnju SFRJ. Reč je o smrti devojke po imenu Branka Đukić a njena neispričana priča dobila je epilog decenijama kasnije.
- Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali verujem da su se Albanci iz Gornjih Streoca, sela na putu Peć - Dečani, R. A. i K. M, mladići koji su na Čakoru davne 1975. ubili Branku Đukić, prethodno pokušavši da je siluju, predali zbog osećaja sramote i stida - reči su koje je za Večernje novosti pre nešto više od godinu dana izgovorio Veselin S, penzionisani policajac, koji je ravnu Metohiju 1999. zamenio Šumadijom.
Njegova priča je "kamenčić" koji nedostaje u mozaiku o tragediji Branke Đukić, devetnaestogodišnje devojke.
- Predaja se dogodila 5. septembra, tri dana posle zločina na Čakoru. "Na besu" sam pozvan u dom zločinca R. A. Iz sobe ga je izveo njegov otac, posle kafe i kratkog razgovora. Tada osamnaestogodišnjak, objasnio mi je šta je uradio sa svojim vršnjakom i saučesnikom M. Kazao je i gde je pištolj kojim su usmrtili lepu Branku.
I tako je policija razrešila jedan od prvih monstruoznih zločina Albanaca, pre tačno 45 godina.
Te 1975. godine 2. septembra, dvojica Albanaca, čuvajući ovce videli su učenicu Branku iz sela Meteha kako na Čakoru, kod kafane, čeka autobus za Peć. Pretpostavili su da će se lepa devojka vratiti kući pošto obavi posao u gradu. Napravili su joj zasedu na putu kroz šumu, da je "osramote".
- Nisu je silovali - kaže Veselin. - Naprotiv, dobili su batine i ogrebotine i zato joj je M. pucao u glavu, pisale su Novosti.
Pošto su zločinci uhapšeni, na završnoj reči suđenja u Bijelom Polju, Rade Đukić je ušao sa pištoljem. Dok se čekalo da sudije izvećaju presudu, prišao je okrivljenima i u M. pucao dva puta. U glavu i srce. Okrivljeni R. se spasao, bacajući se pod noge policajcima.
- Rade je osuđen na osam godina, ali je odležao oko pola kazne. Vratio se na Čakor i nije mnogo pričao ni sa kim. U potoku, nekoliko stotina metara dalje od mesta gde mu je dete ubijeno, iskopao je kamen ogroman. Sam ga je klesao danima i mesecima. Posle je spomenik sam vukao iz potoka u planinu do mesta gde mu je ćerka ubijena. Tu ga je ostavio, i danas je tu - rekao je inspektor za Novosti.
Dobro se sagovornik seća kako je hapsio zločince. Informaciju o ubicama je dobio od jednog političara iz Dečana.
- U kući R. A. bilo nas je za stolom nekoliko. Otac mu je bio očajan, žene su samo unele kafu i vodu. Molio je da mu dete ne tučemo. I ja sam dao `besu`.
Veselin dalje priča da problema nije bilo ni na Bačiji, mestu gde se krio ubica. Otišao je, veli, sam policijskim autom, a ubica je otvorio vrata čim je čuo kola na planini.Potom je otišao do mesta gde je ostavljen pištolj. Ubica M. je rekao da nije hteo da ubije devojku.
- Nisam govorio dosad - kazao je policijski inspektor u penziji, ali pošto je čovek koji je dao informaciju umro, a čuo sam i da mu je sin preminuo, pa nema više opasnosti da im se sunarodnici u Metohiji svete. Ovi Albanci na Kosmetu danas, nisu više oni iz našeg vremena kada se znalo da obraz i čast nemaju naciju i veru.
- Ovi mladići jesu počinili strašan zločin, ali su njihovi najmiliji ostali čestiti u očima Srba i Albanaca iz tog vremena. Ovo danas nije vreme poštenih. Znaju to Albanci. Zovu me neki od njih i danas telefonom. Mnoge je sramota današnjice. A Branka, ona zaslužuje ulicu i spomenik u centralnoj Srbiji, Kosmetu, Crnoj Gori.... Spomenik da sramoti današnjicu - završava priču inspektor.
Mošti devojke
Brankine mošti iz Meteha u Spuž prenete su 25. avgusta 1991. po volji njene porodice. Na njenom spomeniku je uklesano: "Na Čakoru visokome, sretoše je krvožderi, što sa njima nešće poći, presudiše revolveri. Ne završi gimnaziju, no za obraz dade glavu. Ode vila u legendu i vječitu steče slavu. Osveti je otac Rade, to viteški on učini. S tim podiže vječni spomen svojoj ljudskoj veličini."
- Niko ne zna kako je Brankin otac uneo pištolj u sudnicu... Nikad prethodno nikom nije pominjao mogućnost da se sveti. Mirno je prišao ubicama i sigurno ciljao. Nije hteo nikog drugog da povredi. Osuđen je pred istim sudom na osam godina, uprkos tome što je napisana peticija iza koje su stajale desetine hiljada ljudi svih nacionalnosti u tadašnjoj SFRJ, sa zahtevom da on bude oslobođen.
Kurir.rs/Večernje novosti/D. Vujičić
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore