KAKAV SMO MI NAROD, GRAĐANI SRBIJE TUŽE SE VIŠE NEGO IKAD Tolika je navala da se suđenja zakazuju i za 2023?! SUDIMO SE ZA SVAŠTA

Došli smo dotle da roditelji najbukvalnije tuže vrtić ukoliko dete prignječi prst vratima

Rasterećenju je samo delimično pomogla delegacija predmeta iz Prvog i Trećeg beogradskog i novosadskog Osnovnog suda, kao najopterećenijih, u druge gradove. Zasad se na smanjenje broja parnica nije naročito odrazio ni stav Vrhovnog kasacionog suda vezan za obračunavanje troškova obrade kredita, jer je brojka započetih sporova i dalje velika. NJima su se pridružile i nove masovne tužbe građana protiv EPS-a.

- Tačno je da se suđenja u parničnoj materiji u beogradskim sudovima zakazuju za 2023. godinu, a to je slučaj naročito u Trećem osnovnom sudu - kaže Nada Đorđević, zamenik predsednika Upravnog odbora Društva sudija Srbije. - Ovo je posledica neravnomerne opterećenosti sudova i izrazite preopterećenosti beogradskog Prvog i Trećeg osnovnog suda.

Statistički izveštaji o radu na kraju 2020. pokazali su da su pojedini sudovi na kraju te godine imali npr. 60 predmeta po sudiji u parničnoj materiji (Osnovni sud u Valjevu) ili 74 predmeta (Osnovni sud u Majdanpeku), dok je prosečan broj predmeta u parničnom odeljenju Trećeg osnovnog suda iznosio 2.294 predmeta po sudiji, a Prvog 1.092.

Ona podseća da je Vrhovni kasacioni sud u februaru, nastojeći da bar privremeno rastereti najopterećenije, delegirao oko 80.000 predmeta Prvog i Trećeg suda po tužbama građana protiv poslovnih banaka drugim sudovima (tzv. tipski ili repetitivni predmeti). Ideja je bila da se ovi postupci lakše i brže sprovedu pred sudom na čijem području se nalazi prebivalište tužilaca, a ne pred onim gde je sedište tužene banke (što je, inače, pravilo po odredbama procesnog zakona). Još tada su u parničnom odeljenju Trećeg suda ročišta zakazivana za 2022. i 2023.

- Pun efekat delegacije moći će da se sagleda uskoro, nakon što budu završeni izveštaji o radu sudova za 2021. Tada će moći da se uporede pokazatelji opterećenosti za prethodnu godinu (npr. broj nerešenih predmeta koji je ostao u radu po sudiji) sa pokazateljima iz ranijih godina. Odluka o delegaciji bila je nužna i celishodna, doneta prvenstveno u interesu građana, što je Društvo sudija Srbije pozdravilo, istovremeno ukazujući ina potrebu da se problem velike opterećenosti beogradskih sudova i neravnomerne opterećenosti ostalih sistemski reši - kaže Đorđević.

Ivana Josifović, predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije, kaže da u parničnim odeljenjima nikada nije bilo više tužbi i da je osim enormnog broja tzv. serijalki ili "masovki" protiv banaka ili EPS-a, veliki i broj tužbi za naknadu štete iz najrazličitijih, pa i naizgled banalnih razloga.

- U praksi nam se dešava ono zbog čega smo se pre 10 ili 15 godina smejali kada pročitamo vest o raznim neočekivanim tužbama u Americi. Došli smo dotle da roditelji najbukvalnije tuže vrtić ukoliko dete prignječi prst vratima. Bilo je takvih situacija, a slične tužbe se često podnose knap pred istek trogodišnjeg roka zastare, pišu "Novosti".

Ona kaže da sudije u Novom Sadu i Beogradu bukvalno imaju po 10-15 ročišta dnevno, a među njima nisu samo tipski predmeti, već i vrlo složene parnice, koje zahtevaju vreme, s izvođenjem dokaza, saslušanjem svedoka, veštačenjima. S takvim brojem predmeta, dodaje, nemoguće je ispoštovati zakonske rokove od dve godine za okončanje parnice u prvom stepenu i devet meseci za okončanje u drugom. Kaže, upravo zato se odbacuju kao neosnovani prigovori građana kojima u drugom stepenu postupak traje po dve i više godina.

- Očekujemo da će se delegacijom predmeta, koja bi trebalo da je završena krajem godine, sudije rasteretiti npr. sa 1.500 ili 1.000 predmeta na po 600 po sudiji, ali i to je mnogo. Sudovima je potreban veći broj sudijskih pomoćnika, pripravnika, zapisničara... - kaže Josifović.

U Društvu sudija veruju da su neka od rešenja problema unapređenje postojeće mreže sudova i eventualno osnivanje novih, popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta, zapošljavanje pomoćnika, zapisničara i referenata, kao i izmena sistemskih zakona, između ostalog o mesnoj nadležnosti sudova. To je i bilo predviđeno Nacrtom zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku. Radna grupa je formirana još u februaru 2021, a rad na ovom nacrtu još traje.

Kurir.rs/Novosti