SRBI NE NAPUŠTAJU RODITELJSKU KUĆU PRE TRIDESETE! Ovo su razlozi za to, JEDAN će vas posebno ŠOKIRATI
Mladi u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori odlaze iz roditeljske kuće u proseku tek kada zakorače u četvrtu deceniju, pokazuju podaci Evrostata za 2021. godinu. U Evropskoj uniji je taj prosek kada nastupa samostalnost oko 26 godina. U poređenju sa Balkancima, Šveđani pakuju kofere pre punoletstva, već sa 17,5 godina.
Zvanična statistika Evropskog statističkog biroa svedoči da momačku i devojačku sobu prvi napuštaju mladi iz Skandinavije, tj. Šveđani, zatim Danci, koji samostalni život počinju u 21. godini, a Finci sa nepune 22 godine. Takođe, podaci pokazuju da sa roditeljima najduže ostaju u Crnoj Gori, do prosečno 33,3 godine, u Hrvatskoj počinju samostalni život tek u 32,4 godine (naravno, opet prosečno), a u Srbiji sa 31,2.
Zanimljivo je da u Srbiji neveste bacaju bidermajer u proseku sa 31,5 godina, dok muškarci izlaze pred matičara sa 35 godina.
Možda je pre osamnaeste godine prerano, ali je već u četrdesetim prekasno, kažu stručnjaci. Tako, recimo, podaci pokazuju da muškarci u proseku napuštaju roditeljski dom sa 27,4 godine, a žene iz devojačke sobe odlaze dve godine ranije. Razlozi za to su uglavnom udaja, jer devojke obično pre mladića staju na ludi kamen.
To potvrđuje i psiholog Snežana Repac, koja je za Kurir rekla da su u našoj zemlji majke velike zaštitnice svojih sinova.
- One se obično vode time "bolje da mi bude tu nego da ode negde ko zna sa kim i ko zna sa kakvom". Takođe, ogroman je problem i sve veća razmaženost generacija i pružanje bezbrižnosti u roditeljskom domu - kaže Repac: - Mladima prijaju zona komfora i roditeljsko ugađanje. Oni previše ozbiljno shvataju odvajanje i misle su troškovi života mnogo veći od onoga što zapravo jesu, a to ih i plaši.
Prema njenim rečima, postoje muškarci koji i posle četrdesete ostanu sa roditeljima u dečjoj sobi.
- Cela ta slika kasnije povlači i problem kasnijeg stupanja u brak, a tome doprinose sve liberalniji odnosi između muškarca i devojke - ističe Repac. I Vesna Tomić, socijalni psiholog, objašnjava za Kurir da sve kasniji odlazak iz porodične kuće utiče na demografsku sliku države, kao i opšti standard i isticanje naopakih vrednosti.
- U našoj zemlji imamo tu tradiciju da su se deca oduvek kasnije osamostaljivala u odnosu na neke druge zemlje. Kod nas je zastupljen takav stil života, dok je u drugim zemljama to drugačije. Ta situacije jeste problem o kom treba da se priča. Sve ima svoje prednosti i mane, i kada se osamostaljuju ranije i kasnije, dobro je ako se neko osamostali i u četvrtoj deceniji, neko to ne uradi nikad.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore