OVO SU OBIČAJI KOJE MORATE DA ISTPOŠTUJETE ZA BOŽIĆ: Ne zaboravite da već sutra obavezno uradite OVO, jako je važno!

Bliži nam se najradosniji hrišćanski praznik, a ovi običaji obavezno moraju da se ispoštuju

Ali, pre svega, važno je da se svi tokom ovog najradosnijeg hrišćanskog praznika rođenja Hristovog, pa do Bogojavljenja (19. januara) pozdravljamo rečima "Mir Božji, Hristos se rodi!", a otpozdravljamo sa: "Vaistinu se rodi". Nisu se mnogo promenili narodni običaji za Božić. I nekad i sad pozdrav je isti, božićna pečenica i česnica važne, a položajnik veoma poštovan.

Prilagođavani su, naravno, u zavisnosti od sredine u kojoj se proslavlja, i prema mogućnostima u urbanim sredinama, u kojima, na primer, ne može badnjak da se pali u šporetu "smederevcu", uz reči: "Koliko varnica - toliko parica", ili da se stavi slama ispod stola na kome je svečana božićna trpeza, jer jednostavno u gradu slamu nemamo gde da nabavimo.

Ali su suština i simbolika obeležavanja praznika iste - skromno slavljenje čestitosti i dobrote.

Badnji dan i Božić slavimo dan za danom, a običaji i shvatanja vezana za njih su veoma ispreplitana, pa su tako Badnji dan i Božić neraskidivo povezani. Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, domaćin u rano jutro odlazi u šumu i donosi granu mladog cerovog ili hrastovog drveta. Badnjak - po kome je ovaj dan i dobio ime, se u kuću unosi na Badnje veče.

Jednim delom Badnjaka se nekada ložila vatra, pa kad pregori nosio se u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio sutradan, na Božić. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, i u kuću unosi čak i dan-dva ranije. Mnogi ga kite suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone za najdraže.

Po pravoslavnom običaju, na Badnji dan se vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari.

Sutradan ujutru, na Božić, odlazi se u crkvu na pričest posle posta koji je trajao 40 dana, a čiji je cilj duhovno i fizičko pročišćenje. Iako su vernici na Badnje veče u ponoćprisustvovali paljenju badnjaka u najbližem hramu ili crkvi, običaj je i da svaka porodica isto uradi u svojoj kući. Badnjak u kući, dakle, treba da pali takozvani položajnik - muška osoba koja nije iz kruga porodice, a koja je prva ujutru prešla kućni prag. Običaj je da položajnik dok gori badnjak govori: "Koliko varnica - toliko parica", čime porodici kuće u koju je došao želi blagostanje i sreću cele sledeće godine.

Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao - grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana, jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.

Kurir.rs