KRUŠEVLJANKA OSVOJILA HIMALAJE: Za Evicu ovo je podvig o kojem je sanjala godinama (FOTO)

Diplomirani ekonomista Evica Jeremić, zaposlena u Stručnoj službi Samostalnog sindikata Kruševca, prva je žena iz Rasinskog okruga koja se popela na jedan od vrhova Himalaja – Island Peak (Imia Tse) u visini od 6.189 metara. Ova iskusna planinarka, sa 35 godina staža, je do sada ispenjala četiri vrha iznad 5.000 metara, a najnoviji podvig je za nju bio vrhunski događaj, o kojem je sanjala godinama.

Ona kaže da se danima prolazi kroz nepalska manja sela u kojima je evidentan tradicionalan način obrade zemlje. Sade bašte i žitarice. Jako zanimljivo deluje Tengboče, smešten na 3.865 metara, a to je budistički manastir na najvišoj visini. Ima mnogo izvora vode i veoma je bujna vegetacija do oko 4.000 metara nadmorske visine.

- Prolazili smo pored brojnih planinarskih domova, koji su sada bili gotovo prazni, sa simboličnim brojem ljudi. Oni misle na budućnost i već prave i nove domove za vreme kada će se kovid situacija stabilizovati. Na putu prema vrhu ispenjali smo se na vrh Čukung Ri (5.550 metara), što je urađeno u okviru potrebne aklimatizacije.

Završni uspon na vrh kreće iz baznog kampa (5.070 m) u ponoć i traje narednih petnaest sati, prolazi se zahtevnim terenima, stenovitim, dok se na 5.600 metara ne izađe na glečer. Sam izlazak na vrh ide glečerom nagiba 60 70 stepeni. Veliki saveznik su nam bile vremenske prilike - mirno vreme bez vetra, bez niske oblačnosti i temperatura nešto iznad nule, ističe ova hrabra planinarka.

Četvoročlana ekipa sa Balkana uspešno je obavila uspon, a predvođena je Ngima Šerpasom, odličnim vodičem. Za pešačenje koje traje više od dve nedelje znači da su svi kilometri u nogama i svo strpljenje sticano godinama unazad. Brojni su izazovi i iskušenja na višednevnom putu, a najvažnija stavka je ostati zdrav. Samo su razmišljali o stazi, o odgovarajućoj dnevnoj umerenoj aktivnosti, pravilnoj ishrani, hidriranju i svakodnevnom odmoru.

Višednevno pešačenje je važno zbog pravilne aklimatizacije, odnosno da pomogne organizmu da funkcioniše sa smanjenjem kiseonika u vazduhu. U spustu su išli 57 km, jer nemaju aklimatizacioni stil uspona “gore-dole”. Nije bilo zdravstvenih problema, jer je aklimatizacija urađena na odgovarajući način. Zdravlje i zadovoljstvo je najvažniji epilog ovog poduhvata.

- Do Lukle 57 km, pa avionom nazad u Katmandu, a prolazili smo kroz mnogobrojnije čortene (molitvena mesta i verska obeležja). Molitve su uklesane i u stene, jer su Nepalci veoma vešti klesari. Staze kojima smo prolazili su fantastično uređene. Vidi se da je ručni rad mnogo uložen. Mesta za odlaganje smeća su uređena i stalno se čiste. Ljudska ruka je vredno radila, čistoća je besprekorna. Nepalci su izuzetno vredni, žive veoma skromno, svi su nasmejani i vrlo druželjubivi. Nose na leđima tovar od 60 kg kao nosači i podrška planinarima, ali i kao goniči stoke.

A kako se pripremiti za put na Himalaje, pitali smo Evicu.

- Priprema za Himalaje je kondiciona, mentalna i edukativna, a podrazumeva izučavanje materijala o Himalajima, Nepalu i ljudima koji tamo žive, mnogo odgledanih dokumentaraca i razgovora sa ljudima koji imaju Himalajska iskustva. Treba da se nauči i poneka himalajska reč. Npr. Namaste (pozdravljam Boga u tebi). Na Puđi (molitva u budističkom manastiru) dozvoljeno je prisustvo i planinarima.

Evica živi u selu Šancu, nedaleko od Kruševca, a radi kao stručni saradnik u Samostalnom sindikatu Kruševca. Gaji svoju organsku baštu u čemu uživa, kao i u negovanju svojih pasa i u svakodnevnom pogledu na Jastrebac i Kopaonik.

(Kurir.rs/Živomir Milenković)