BOŠKA (22) SU NA PROKLETIJAMA UBILI ALBANCI: Karaula dobila ime po njemu, sada su tamo KOŠARE (FOTO)

Vojnik JNA Boško Žilović (22) stradao je pre 68 godina kad je upao u zasedu albanskih diverzanata dok je bio u izviđačkoj patroli, ovo je priča o njemu

Ona je sazidana 70-ih godina, ali malo je poznato da je pre nje na toj lokaciji postojala karaula "Boško Žilović", koja je razorena, a upravo njene ruševine ostale su podsetnik da tamo nikad nije bilo mirno.

Ova stara karaula dobila je ime po mladiću rođenom 1931. koji je stradao tokom redovnog služenja vojnog roka, a zapis o njemu postoji u knjizi koju je napisao njegov rođak Simo Žilović (90) sa Zlatibora.

Boško Žilović je sa 20 godina stupio u JNA i tokom odsluženja vojnog roka raspoređen je u pograničnu jedinicu KNOJ na albansku granicu.

Poginuo je 1953, malo pre kraja odsluženja vojnog roka, koji je tada trajao dve godine. Drama se desila kad je sa još jednim vojnikom albanske nacionalnosti upućen u izviđačku patrolu, a prema navodnim verzijama, upali su u zasedu grupe albanskih diverzanata koji su prešli preko granice na teritoriju SFRJ. Boško je poginuo, a njegov saborac ostao je nepovređen. Tako je na tom prostoru podignuta vojna karaula koja nosi njegovo ime.

O Bošku je za Kurir govorio rođak Simo, čije tužne uspomene i dalje ne blede. Seća se sa suzama u očima.

- Boško je moj rođak po trećem kolenu, bio je samo tri dana stariji od mene. Kad smo bili mali, zajedno smo čuvali stoku, išli u školu, igrali se.

Nikad neću zaboraviti kad smo 1943, tada smo imali samo 12 godina, u igri preskakali kanale. Videli smo dvojicu ljudi koji su ležali zaklani i leš jedne devojke. Pobegli smo glavom bez obzira jer nismo znali da li nas smrt čeka iza ugla - priča Simo, koji ni sanjao nije da će nekoliko godina kasnije njegov rođak stradati, a on vojsku preživeti.

- Zajedno smo, istog dana, otišli u vojsku. Regrutovani smo u KNOJ, trebalo je da budemo u vojsci tri godine, ali su rokovi skraćivani. On je stradao malo pred kraj odsluženja vojnog roka. U vojsci sam radio u administraciji i tamo čuo za rođakovu smrt. Otvorio sam novine i pročitao naslov "Albanski diverzanti ubili Boška Žilovića". Zanemeo sam. Bio sam u vojsci kad je on sahranjen, naravno, uz najveće vojne počasti - priča naš sagovornik i dodaje da mu je posebno teško pao susret s Boškovim ocem:

- Jedan od najstrašnijih trenutaka i osećaja u životu bio je kad sam prilazio njegovom ocu. Kukao je i jaukao za sinom. Boško i ja smo otišli zajedno. Njega su ubili, a ja sam se vratio. Mnogo mi je to teško bilo.

Suzana Trajković