PROGRAMER OTKRIO ŠOK-DETALJE IZ SRPSKE IT INDUSTRIJE: Atmosfera po firmama je naelektrisana, po toaletima nalazimo BELI PRAH!

Dejan R. (31) iz Beograda je vođa projekta u jednoj programerskoj firmi koja posluje u prestonici ali u potpunosti radi za američko tržište. Kaže da u poslednje vreme imaju ogroman problem da privuku kvalitetan kadar ali i da muku muče sa tim šta taj kadar, žargonski rečeno, vuče u slobodno vreme.

- Moja ekipa sa kojom sam počeo da radim, a posebno ovi stariji su ljudi koji su zaljubljenici u tehniku još od nekih starih konzola i mahom su ostali normalni u svemu ovome, ali ima i onih kojima su pare i pritisak udarili u glavu. Dešava se da vidim tragove belog praha po toaletima i primetim promenu u ponašanju kolega. Najluđe je što te je nekada bilo sramota o tome da pričaš, sada na pauzi za cigaru čujem mlađe kolege kako se time hvale. Sve to utiče na jedan nezdrav život, nezdrave navike i nezdrav odnos prema poslu - kaže Beograđanin.

Od Nove godine se u Beogradu mnogo više priča o kulturi naših klubova, noćnih izlazaka i dostupnosti narkotika ali Dejan insistira da je to odavno nešto što se ne odnosi samo na "rejvere i tinejdžere".

- Imate situaciju da odem na svadbu sa kolegom koji je poveo ženu i dvoje male dece i uredno poneo kovertu za mladence, ključeve od kola i paketić belog. Kako su se nekada nosili 'unučići' vinjaka, sada se nose razne pilule i belo - kaže Dejan.

- Voleo bih da pobegnemo od ideje da se to ne dešava u Beogradu i ne dešava nama. Istina je da u mojoj profesiji ljudi jako mladi mogu da priušte kokain kako njihovi vršnjaci uzimaju koktele ali to apsolutno nije ograničeno na ljude koji imaju para, samo je onima sa parama lakše da tako duže guraju. Znam studente koji štede za vikend šmrkanje ili se grebu. Činjenica je da imamo veliki problem sa tim u Srbiji, pre svega sa normalizacijom takvog ponašanja. Nije moje bilo kome da popujem ali niste Rolingstonsi pa da vam se takvo ponašanje toleriše - kaže programer.

Ivan M. (43) je projektni menadžer u beogradskoj IT firmi koja radi i za domaće i za strano tržište i kaže da je njegovo iskustvo nešto blaže.

- Ja mu dođem već stara garda u našem poslu, pa ne znam da li meni niko ne govori o tome jer me vide kao matorog ili je moje radno okruženje nešto manje i mirnije. Ono što je definitvno istina je da kada mlade kolege dobiju ozbiljnije plate mnogo ranije ulaze u neke stvari koje su u Srbiji teško ostvarive, ranije kupuju kola, ranije se kuće i tome slično i to vidim kao pozitivno. U firmi u kojoj sam ranije radio kolektiv je bio dosta i mlađi i veći ali je i stres oko rokova bio ogroman i tu se pričalo da neke kolege, takoreći zvezde firme dolaze da rade pod uticajem stimulansa, e sad već kakvih ne znam - ističe programer i dodaje da je odatle jedva čekao da pobegne.

- Atmosfera je bila neprijatno naelektrisana, stalno je bila neka drama. Privilegija rada u IT sektoru je što stvarno ako ti se negde ne sviđa možeš da se pokupiš i odeš relativno lako. Mladim kolegama bih savetovao da ne biraju okruženja u kojima moraju da uzimaju neke supstance da bi mogli da izdrže dan jer iz iskustva znam da kada pređete četrdesetu neke druge stvari počnu da vam budu bitne. Nekada sam hteo brza kola, sada maštam o imanju u prirodi, samo je poenta da živite pametno da biste tu promenu ciljeva i doživeli - kaže Ivan.

Jasno je da problem nedozvoljenih supstanci nije ograničen na Srbiju. Zagreb je prvi u Evropi po potrošnji amfetamina, a prof. dr. Slavko Sakoman upozorio je na dostupnost narkotika posebno u IT sektoru gde postoji više sredstava za njihovu nabavku.

- Nedavno mi je došao jedan gazda softverske kuće s par desetaka softveraša, svaki dan oni rade posao na kokainu, pola plate troše na kokain. Koliko treba vremena da se kokain nabavi u Zagrebu? Jutros sam zvao jednog korisnika i kaže da mu treba tri minute - rekao je profesor i upozorio da je situacija za vreme pandemije postala gora nego ikada.

(Kurir.rs / Blic)