OMIKRON OSTAVLJA BOLESNA PLUĆA IAKO PACIJENTI NISU IMALI UPALU! Više od 50 dugoročnih posledica kovida! EVO KO ZAVRŠAVA U BOLNICI

KOVID MOŽE DA OSTAVI VIŠE OD 50 DUGOROČNIH POSLEDICA

Kovid može da ostavi više od 50 dugoročnih posledica, a čak 80 odsto pacijenata koji su imali koronavirus ima jedan ili više simptoma postkovida, pokazala je ranija američka studija "Više od 50 dugoročnih posledica kovida 19: sistematski pregled i metaanaliza", objavljena u časopisu medRxiv (videti grafikon). Najčešće posledice kovida su umor, koga dugo, pa čak i više od 100 dana, oseća više od polovine ispitanika. Malo manje od polovine ispitanika ima glavobolju, a u top pet posledica su i poremećaj pažnje, gubitak kose i otežano disanje. Ali nekim ljudima trajno ostaje i dijabetes, bubrežna insuficijencija, paranoja, dok ima i onih koji su doživeli i moždani udar...

Ivana Stašević Karličić, direktorka "Laze Lazarevića"

MOGUĆ I DELIRIJUM KOJI MOŽE BITI FATALAN

Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" ističe da im je u prethodna dva meseca povećan priliv postkovid pacijenta.

- Zapaljenjski proces u kovidu, pokazuju relevantne studije, može značajno promeniti morfologiju i funkciju nervnog sistema. Klinički to vidimo kao prvi put ispoljene simptome anksioznih, depresivnih i čak psihotičnih poremećaja ili kao značajno pogoršanje već lečenih mentalnih smetnji. Međutim, zabrinjava potreba za hospitalnim tretmanom postkovid pacijenata zbog udruženih, najčešće kardiovaskularnih bolesti, što značajno komplikuje lečenje i oporavak. Unazad dva meseca beležimo povećan priliv pacijenata koji su nakon preležanog kovida imali udruženu psihijatrijsku bolest sa hipertenzijom, tromboembolijskim događajima, hroničnim zapaljenjskim promenama moždanih ovojnica i radiološki identifikovanim promenama plućnog parenhima koje održavaju subfebrilnost i smanjenu saturaciju kiseonikom periferne krvi. Sve ovo umnogome komplikuje već postojeću psihijatrijsku bolest ili generiše prve simptome najčešće psihotične. U nemalom broju slučajeva, dolazi i do razvoja složenog neuropsihijatrijskog sindroma delirijuma koji može i fatalno zavrsiti - ističe za Kurir prof. Stašević Karličić i dodaje:

- Zato, savet: vakcinišite se, javite se lekaru na vreme i konsultujte psihijatra za smetnje u raspoloženju, spavanju, motivaciji, funkcionalnosti na poslu i u odnosima sa ljudima. Rano i pravovremeno lečenje poboljšavaju prognozu lečenja.

Goran Bojović, direktor Zavoda za sport i medicinu sporta

MESEC DANA BEZ IKAKVOG TRENING

Koliko je postkovid opasan za zdrave, jake i mlade najbolje pokazuje primer sportista. - Koronavirus razara ceo organizama i medicina još nije ustanovila na šta sve negativno utiče, vidimo da su i sportisti umirali. Dolaze nam sportisti koji posle kovida imaju prerano zamaranje, kratak dah, ubrzan rad srca, povišen pritisak. Ima i miokarditisa (zapaljenje srčanog mišića), ali nisu toliko izraženi. Te probleme imaju i oni koji su kroz kovid prošli s lakšim oblikom. A jednom sportisti smo čak rekli da ne sme više ni da trenira, ni da se bavi sportom, imao je težak oblik kovida i nije bio vakcinisan - kaže za Kurir Goran Bojović, direktor Zavoda za sport i medicunu sporta Republike Srbije i dodaje da vakcinisani sportisti lakše ulaze u trenažni proces.

Dodaje da četiri nedelje posle poslednjeg pozitivnog testa na koronu sportisti ne bi trebalo da uđu u trenažni proces, a to važi i za druge obične ljude, koji nešto trenirtaju ili se bave napornim poslovima, dok sledeće dve nedelje trebalo polako i postepeno da ulaze u trenige.

Zavod, ističe za konsultante ima najeminentnije stručnjake u zemlji, počev od prof. dr Gorana Stevanovića i doc. dr Marije Zdravković.

Darko Antić, direktor Klinike za hematologiju STRAH OD TROMBA - JAVLJAJU SE PACIJENTI S POVEĆANIM D DIMEROM

Kovid je sa sobom doneo i strah od krvnih ugrušaka (trombova), koji su odneli i mnoge živote, a zato je u narodu postalo i popularno stalno merenje d dimera, za koji opšta populacija praktično nije ni znala da postoji.

- Nakon preležane kovid infekcije najčešće nam se javljaju pacijenti kod kojih je ustanovljen porast d dimera, kao i oni kod kojih je uvedena neka od terapija koja sprečava formiranje krvog ugruška - kaže za Kurir doc. dr Darko Antić, direktor Klinike za hematologiju UKC Srbije i dodaje da je dinamika određivanja d dimera preporučena u nacionalnim smernicama za lečenje kovida 19. Potrebno je naglasiti, kaže dr Antić, da je povišen d dimer karakteristika same kovid 19 infekcije i to ne znači da je kod pacijenta došlo do stvaranja tromba koji dovodi do prekida krvotoka. Takođe, starosna struktura pacijenata je različita i značajniji faktor rizika predstavljaju pridružene bolesti i stanja poput maligniteta i redukovane pokretljivosti.

- Povišen d dimer kod pacijenata sa kovid 19 infekcijom je nešto što se očekuje i zato je veoma važno proceniti da li je to deo očekivanih laboratorijskih nalaza ili nešto što ukazuje na kliničku sliku tromboze (opstrukcije ugruškom) krvnog suda. Primena lekova koji utiču na sprečavanje formiranja krvnog ugruška je indikovana kod pacijenata sa dokazanim trombom i kod onih gde postoji značajan rizik za stvaranje istog. Određivanje rizika zavisi od pridruženih bolesti i stanja koje pacijent ima - kaže dr Antić i dodaje:

- Ukoliko se proceni da je formiranje krvnog ugruška prouzrokovano u najvećoj meri kovid infekcijom preporučuje se primena lekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi u ograničenom vremenskom trajanju, a ako postoje i pridruženi faktori rizika onda može i na duže staze, dok je primena lekova kod pacijenata gde je to radi prevencije formiranja krvnog ugruška duga onoliko koliko faktori rizika perzistiraju.

Marija Zdravković savetuje

EVO KOJE VEŽBE ZA DISANJE TREBA DA RADITE

Doc. dr Marija Zdravkovic, direktorka KBC Bežanijska kosa objasnila je ranije za Kurir kakve vežbe disanja treba raditi posle kovida da bi se organizam vratio u normalu i izborio sa postkovidom. Ona je navela da tzv. autonomni nervni sistem, koji ne možemo da kontrolišemo, a koji upravlja našim unutrašnjim organima, upravlja tokom krvi u srčani mišić.

- I zato je bitno to duboko disanje - udahne se brzo i dah zadržimo tri do pet sekundi i onda polako izdahnemo, tako polako kao da duvamo u sveću, a ne želimo da je ugasimo odjednom - objasnila je dr Zdravković i dodala da neko ko je tek preležao kovid ne može tri sekunde da zadrži dah.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić