Među 93 predmeta o kojima će odlučivati Viši sud u Beogradu nalazi se i zahtev za vraćanje građanskih prava Milanu Aćimoviću, prvom čoveku Komesarske uprave za vreme nemačke okupacije

Zahtev za vraćanje građanskih prava prvom čoveku Komesarske uprave za vreme nemačke okupacije Milanu Aćimoviću nalazi se među 93 predmeta rehabilitacije o kojima će odlučivati Viši sud u Beograd.

Zahtev su podnela dva Aćimovićeva naslednika, a očekuje se da sud ove godine zakaže ročište, objavile su Novosti.

Inače, prema Zakonu o povraćaju imovine i obeštećenju, zabranjuje se vraćanje imovine pripadnicima okupacionih snaga za vreme Drugog svetskog rata. Sprovedena rehabilitacija jeste uslov za restituciju, ali njen ishod ne mora da bude presudan i za Agenciju za restituciju nije obavezujući, predviđa zakon.

Istoričar Milan Koljanin, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže za Kurir da bi rehabilitacija Milana Aćimovića bila prvorazredni skandal i u pravnom i u istorijskom pogledu.

milan-koljanin-beta.jpg
Foto: Beta

- Kolokvijalno govoreći, same sebe bismo smestili na poraženu stranu u velikom sukobu demokratije i antifašizma sa snagama fašizma i nacizma koje su ozbiljno radile i protiv vitalnih interesa našeg naroda - kaže Koljanin. Milan Aćimović je pre Drugog svetskog rata bio šef beogradske policije. Krajem 1938. postao je ministar unutrašnjih poslova u vladi Milana Stojadinovića. Bio je žestoki antikomunista, pronemački orijentisan. Na čelo Komesarske uprave postavljen je 12 dana po kapitulaciji, 1. maja 1941. godine, a na toj funkciji ostao je do formiranja vlade Milana Nedića, 29. avgusta.

Odluka: Sud rehabilitovao ustašu Holjca

Naslednici pripadnika ustaškog pokreta Petra Holjca tražili su od Agencije za restituciju povraćaj njegove imovine - kuću, plac i bunar u srcu Zemuna.

Prethodno, ovog ustašu je rehabilitovao Viši sud u Beogradu, uprkos dokumentu iz 1943. koji svedoči da je bio pripadnik Hrvatskog oslobodilačkog pokreta ustaša u taboru Zemun. Dokaz da se ponosio svojim članstvom u pokretu pokazuje fotografija smotre ustaša u Zemunu, u Glavnoj ulici, na kojoj se vidi da u prvom redu stoji upravo Petar Holjac. Iako je njegova porodica podnela zahtev za vraćanje imovine, Agencija za restituciju je to odbila.

U Nedićevoj vladi do novembra 1942. godine bio je ministar policije, a od samog početka okupacije sarađivao je sa četničkim pokretom Dragoljuba Draže Mihailovića. U vreme njegovog ministrovanja formiran je zlogasni logor Banjica, u kom je streljano blizu 4.000 ljudi. Posle smenjivanja s mesta "prvog policajca" bio je spona između Mihailovića i Nedića. Poginuo je na Zelengori u maju 1945. godine.

Kurir.rs/ A. K.