SNIMIO KULTNI FILM VIDIMO SE U ČITULJI I ONDA SE ZAMONAŠIO: Kao monah Romilo 20 godina kasnije progovorio o devedesetima

BEOGRAD - Vidimo se u čitulji je dokumentarni film iz 1994. godine čiji su autori Aleksandar Knežević i Vojislav Tufegdžić. Tehnički deo filma režirao je Janko Baljak.

Film priča o takozvanim momcima s vrelog asfalta - prestupnicima koji otvoreno pričaju o svom životu, predstavljajući sebe kao verziju modernog Robina Huda, može se pročitati u opisu na domaćoj Vikipediji.

Film govori o mladim ljudima, koji se u ratom pogođenoj zemlji, povode za lakim sticanjem novca koji im može pružiti raskoš i zadovoljstvo, nasuprot siromaštva, neizvesnosti i straha. Sve to im nudi članstvo u nekoj od bandi. Grebenarević, jedan od najmlađih aktera, to ovako objašnjava:

„Obični smrtnici. To, pa to su normalni ljudi, koji, ovaj, žive jedan, kako da kažem, normalan život, razumeš. A mi ih nazivamo obični smrtnici, zato što, što, kažem da to što mi doživimo u jednom danu, oni ne dožive za ceo svoj život. Znači, nema šanse oni nikad da dožive ni toliko uzbuđenja ni razočarenja, ni lepote, ni ružnih stvari u celom svom životu, koliko mi doživimo u jednom danu.”

Film gledaocima pruža direktan uvid u balkansko podzemlje, jer sami kriminalci pričaju o kriminalu u Srbiji, ocenjujući njegove pozitivne i negativne strane. Poslednje scene filma prikazuju sahrane trojice intervjuisanih koji su ubijeni tokom snimanja filma.

Kako je novinar Aleksandar postao monah Romilo

Jedan od najzanimljivijih detalja koji se vezuju uz ovaj film jeste odluka autora i scenariste Aleksandra Kneževića da se zamonaši. On danas kao monah Romilo živi u manastiru Hilandar. Knežević je takođe autor knjige "Vreme i saznanje Teološko čitanje Marsela Prusta".

Aleksandar Knežević je decenijama kasnije u intervjuu za beogradsku Politiku otkrio otkud i šta tačno znači taj naslov filma.

- Ko je kumovao tom naslovu?

- Pripadnik paravojnih formacija ‘Žuti mravi’ koji me je na rastanku pozdravio tom sintagmom.

Film je osvojio mnoge nagrade u zemlji i svetu ali je ipak bilo onih koji su tvrdili da propagira kriminal.

AUTOR FILMA VIDIMO SE U ČITULJI PROGOVORIO POSLE 20 GODINA ĆUTANJA: Otkrio veliku TAJNU i šta žestoke momke vuče u KRIMINAL

Na pitanje da li se isplatilo pisanje i snimanje filma o turbulentnim devedesetim godinama prošlog veka on je rekao:

“Svako istinsko stvaralaštvo nepovratno širi biće stvaraoca i onoga ko sa tim delom dolazi u dodir. U tom pogledu pisanje knjige i pravljenje filma su se svakako ‘isplatili’”.

Inače, Knežević je diplomirao Svetsku književnost 1987. u Beogradu, napustio postdiplomske studije i na godinu dana otišao u London gde je radio najteže fizičke poslove u noćnim smenama od dvanaest časova. Potom se vratio u Beograd gde je odlučio da postane novinar. Sa kolegom Vojislavom Tufegdžićem autor je knjige i kultnog dokumentarnog filma “Vidimo se u čitulji”.

Knežević 1998. napušta novinarstvo i postaje iskušenik u manastiru Studenica. Posle dve i po godine iz Studenice odlazi na Svetu Goru gde je 2004. zamonašen u manastiru Hilandar. Dobio je monaško ime Romilo.

Tihovao u Studenici, i zamonašio se na Hilandaru

Pre pet godina je za beogradske medije ispričao da sa očeve strane, u porodici ima šest-sedam generacija sveštenika, ali da su ga roditelji, koji su studirali DIF, vaspitavali potpuno liberalno.

Nikom ne treba naučnik sa doktoratom iz Oksforda

Obnavlja magistarske studije 2007. da bi naredne tri godine na Svetoj Gori pisao disertaciju “Vreme i saznanje – Teološko čitanje Marsela Prusta.” Potom upisuje doktorske studije na Oksfordu da bi 2016. odbranio disertaciju. Posle dve decenije se vratio u Beograd.

“Pokušavao sam da nađem posao u Beogradu na nekom od fakulteta ili instituta. Međutim, ispostavilo se da nikome nije potreban naučnik sa doktoratom iz Oksforda. Srećom, ljudi sa Univerziteta u Nišu su imali razumevanja. Sada sam zaposlen kao naučni saradnik u Inovacionom centru Univerziteta u Nišu gde nastavljam istraživanje o pitanju ljudske slobode. Takođe nastavljam da se bavim filmom i književnošću”, rekao je Knežević.

Kurir.rs/Wikipedia/Politika