OTKRIVENI NOVI SIMPTOMI STELT OMIKRONA: Tiodorović objašnjava kada i zašto se javlja i upozorava SVAKI NAREDNI SOJ ZARAZNIJI

Baš kao i kod omikrona, bol u grlu, glavobolja, suzne oči, znojenje, bolovi u mišićima, pa i nekim slučajevima vrtoglavica, mogu ukazivati da ste zaraženi podvarijantom "stelt".

- Pojedinačno se javljaju vrtoglavice, svako individualno reaguje. Onaj ko ima problem sa vrtoglavicama, može imati kada se inficira, dalje, kao što će oni koji imaju problem sa zglobovima i mišićima, imati takve probleme dok su inficirani. Dakle, to nije neka opšta karakteristika jer su simptomi uglavnom isti kao kod običnog omikrona. Ono što mi primećujemo kod omikrona je da imamo kontradiktorne informacije, i potrebno je vreme kako bismo znali precizno i klasifikovali sve i kako ide. Šta mi sada imamo? Imamo veliki broj pozitivnih, a s druge strane imamo hospitalizaciju koja i dalje sporo raste, objašnjava profesor Tiodorović, koji ističe da ne postoje neke bitne razlike između stelta i običnog omikrona.

Kod većine sa druge strane, dominiraju lakše kliničke slike, od kojih se izuzimaju teški hronični bolesnici koji već imaju problem pridruženih bolesti.

- Dakle, dominiraju lakše kliničke slike, mnogi to prebole na nogama, ili čak prođe s nekom lakšom kliničkom slikom u kućnim uslovima. Kod hroničnih bolesnika se to može iskomplikovati, što vidimo sa brojem umrlih na dnevnom nivou. Šta sada zaključujemo? Pa opet moramo voditi računa o ljudima koji imaju hronična oboljenja, kod kojih se može lako iskomplikovati bolest, a o tome i mladi moraju da razmišljaju kako ih ne bismo zarazili, priča profesor Tiodorović.

Još nemamo jasnu studiju o steltu

- Kratko je vreme da se može zaključivati bilo šta posebno, ali ipak možda možemo reći da sa ovim sojevima ulazimo u neku završnicu. Vremenom će to postati endemska pojava, što ne znači da neće biti opasan za neke ljude. Svi koji imaju pad imuniteta, iz bilo kog razloga, da li je to hronična bolest, teška bolest, karcionom, kardiovaskularno oboljenje, dijabetičari, svi moraju biti na oprezu i njima se mora posvetiti pažnja, kaže profesor Tiodorović.

Nikakva nova pravila se ne mogu uvesti sada, niti su ona potrebna, jednostavno odvija se prirodni proces, a naše je da budemo oprezni, disciplinovani i da pristupimo vakcinaciji.

- Sada je teško prognozirati da li će se završiti do juna meseca ili do kraja godine, ali ja kažem da mere moraju ostati na snazi. Svi pričaju kako skandinavske zemlje ukidaju mere, pa da, ali oni imaju 85, 90 odsto obuhvata vakcinacije, jer vakcina svakako šiti, a ishod zavisi od stanja organizma i imunog odgovora, zaključuje profesor Tiodorović.

Testovi mogu biti i lažno negativni

Virusolog Tanja Jovanović objasnila je za RTS da je primećeno da ima nešto više lažno negativnih antigenskih testova u slučaju nove, stelt podvarijante omikron soja.

Profesor Tiodorović, pak objašnjava zašto je to tako.

- Testovi koji su se koristili do sada nisu se posebno prilagođavali, jer ipak tu imamo osnovne karakteristike virusa, bez obzira sojeve osnova je bila ista. Sve se prati, menja, inovira, pa verujem da će i testovi vremenom biti drugačiji i prilagođeni, zaključuje profesor Tiodorović.

Zemlje sa visokim obimom vakcinacije ukudaju mere

U Evropi, ova podvarijanta je najzastupljenija u Danskoj, gde je, veliki procenat stanovništva vakcinisan, što je možda i razlog što su protivepidemijske mere skinute. Što se kraja epidemije u Srbiji tiče, profesorka Jovanović kaže da ne očekuje novi, šesti talas epidemije, jer se kod stelta ne radi o novoj varijanti virusa, već o podvarijanti omikron soja.

- Kraj očekujemo da jeste blizu, s obzirom na to da su ove nove varijante virusa pokazale afinitet za gornje partije respiratornog trakta, tako da više imamo sindrom prehlade, ali to se odnosi na imunokompetentne, zdrave osobe. Što se tiče starijih osoba, oni koji su imunokompromitovani, oni koji su sa komorbiditetima, oni mogu da razviju i težu kliničku sliku, što pokazuju i podaci o broju umrlih, zaključila je Jovanovićeva za RTS.

Da li je stelt zarazniji soj?

Kao i svaki naredni soj, ili podsoj, tako je i stelt zarazniji. Utvrđeno je da se za 50 odsto lakše i brže prenosi od originalnog omikrona koji je inače važio za najzarazniji soj korona virusa koji se pojavio u prethodne dve godine. Dakle, osim što ne dovodi do težih simptoma, nije zabeležena ni povećana hospitalizacija pacijenata, ali ni više smrtnih slučajeva u odnosu na original.

(Kurir.rs/Blic)