Kad kašljemo, kijamo ili pričamo, izbacujemo i do 20.000 mikroba, upozoravaju stručnjaci

Vazduh u zatvorenim prostorima je u proseku deset puta "zagađeniji" od spoljašnjeg, jer dok kašljemo, kijamo ili pričamo, izbacujemo između 10.000 i 20.000 kapljica koje sadrže mikroorganizme izazivače mnogih respiratornih oboljenja, upozoravaju stručnjaci.

S pandemijom koronavirusa problem biološke bezbednosti vazduha je došao u žižu interesovanja, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), čak 90 odsto registrovanih infektivnih bolesti se prenosi vazdušno-kapljičnim putem.

profimedia0035016474.jpg
Profimedia 

Stručnjaci kažu da se prenošenje vazduhom dešava kad udahnemo virus ili bakteriju iz čestica koje mogu satima da lebde u vazduhu, dok se sitnije kapljice mogu raširiti na većoj površini.

Nosioci zaraze

Prof. dr Nada Kuljić Kapulica kaže za Kurir da se u kapljicama koje izbacujemo dok pričamo, dišemo, kijamo ili kašljamo nalaze različiti mikroorganizmi, te da je njihova koncentracija znatno veća u zatvorenom prostoru.

nada.jpg
Printscreen 

- Čovek u organizmu ima ogroman broj i dobrih i loših mikroorganizama, koji izazivaju mnoge respiratorne bolesti, među njima i koronavirus. Postoje ljudi koji u sebi nose loše mikroorganizme, ali nemaju nikakve simptome infekcije, te se podvode kao asimptomatski slučajevi. Takav je slučaj i s kovidom, pa imamo dosta asimptomatskih slučajeva zaražavanja - kaže dr Kuljić Kapulica i dodaje da oni, iako su asimptomatski, mogu da izazovu bolest kod druge osobe s kojom su bili u kontaktu.

Provetravanje

Zaštita

Uređaj za dezinfekciju vazduha

Stručnjaci upozoravaju da je svaki zatvoreni prostor pogodna sredina za razmnožavanje mikroorganizama te da je postojanje uređaja i sistema za dezinfekciju vazduha neophodno kako bi se rast mikroba zaustavio.

Prema njenim rečima, vazduh u zatvorenom prostoru u kom boravi više ljudi jeste zagađeniji zbog svih mikroorganizama, te se stalno insistira na provetravanju.

- To je jedna od mera zaštite od zaražavanja raznim virusima, pa i kovidom. U svim prostorijama često treba otvarati prozore i tako puštati mikrobe napolje, jer je na otvorenom znatno manja koncentracija mikroba - kaže prof. dr Kuljić Kapulica:

- Jedna od glavnih mera zaštite je i nošenje maske i držanje distance. Maske su tokom pandemije korone obavezne i imaju ključnu ulogu u zaštiti. Sve dok imamo jednog preminulog na dnevnom nivou od koronavirusa i jednog pacijenta na respiratoru, moramo da nosimo maske jer je ovo svetska pandemija i ljudi posle dve godine borbe lekara to moraju da shvate.

Kovid je podigao svest ljudi da su u zatvorenom prostoru daleko veće šanse da se zaraze ukoliko ne poštuju propisane epidemijske mere. Maske su te koje štite da se mikrobi ne prenesu na drugu osobu u okruženju.

Kurir.rs/ A. K.