ODMORILA SE NAMUČENA DUŠA: Preminula Suzana kojoj su teroristi OVK silovali majku i sestru naočigled oca, a potom ih streljali

Nema dana ni noći da ne pomislim na majku Živku (48), sestru Gordanu (24) i oca Dragoljuba. Stalno su mi pred očima, a u duši njihove muke i bol kojim su bili izloženi od strane albanskih kidnapera i ubica.

Suzani su albanski teroristi 1999. godine kidnapovali sestru i roditelje. Sestru i majku silovali su pred očima njenog oca, a potom ih streljali. Otac je sa prostrelnom ranom u vratu preživeo, a majka Živka, iako preživela u prvi mah, ispustila je dušu kad joj je suprug rekao da je Gordana izdahnula.

- U Starom Kačaniku bilo je oko 25 srpskih domaćinstava. Ja i mlađa sestra izbegli smo na insistiranje strica i strine koji su svojim starim "jugom" krenuli u zbeg uoči povlačenja naše vojske. Bilo je to 14. juna 1999. za koji sam mislila da će mi biti najgori u životu - pričala je Suzana.

U selu su ostali stariji meštani koji su kao i njeni roditelji smatrali da im se ništa neće dogoditi jer nikome ništa nažao nisu učinili.

- Starija sestra Gordana nije htela da se odvoji od njih tako da su ostali u kući, ali su se noću svi okupljali u domu mog ujaka. Ujutru 26. krenuli su kući da nahrane stoku. Na putu su ih presrela trojica naoružanih pripadnika OVK od kojih su dvojica bila maskirana. Uvukli su ih u auto - pričala je Suzana gušeći se u suzama.

Kidnaperi su odvezli Stankoviće u štab terorista OVK u Đeneral Janković. Tu su ih tražili u spiskovima nepoželjnih Srba.

- Pošto nijedno od njih nije bilo na tom spisku, komandant štaba rekao je otmičarima da mogu da ih puste ili da rade šta hoće sa njima. Brže-bolje su ih vratili u kola i odvezli do mesta Gajde, gde su na nekom proplanku, kako mi je otac pričao, sestru i majku silovali pred njim, a potom ih rafalno streljali - pričala je Suzana.

Pokošeni mecima Gordana i Živka su pale na ledinu dok je nesrećni Dragoljub, uprkos prostrelnoj rani blizu srca, pomerao ranjeno telo.

- Jedan od terorista prišao je želeći iz blizine da ga "overi" tako da mu je taj metak okrznuo deo vrata i glave iznad uha. Međutim, i to je preživeo, a kada se probudio, onako krvav počeo je da doziva sestru i majku. Gordana je, nažalost, preminula dok je majka i dalje davala znake života - sve tiše i teže govori Suzana.

Dragoljub je krvav i ranjen vukao polumrtvu Živku pokušavajući da je izbavi do nekog puta. U trenutku svesti upitala je za ćerku. Kad je shvatila da joj nema Gordane izdahnula je izmučene duše i tela. Klonula je na poljani udaljenoj oko kilometar i po od mučkog ubistva deteta.

- Tata je onako izmučen uspeo da siđe do glavnog puta gde mu je autom stao neki Albanac iz Gnjilana i odvezao ga nadomak sela, ali dalje nije smeo. Tako se tata dokopao sestrine kuće u kojoj je proveo pet ili šest dana bez ikakve lekarske pomoći sa ranom nadomak srca i oštećenjem vrata i glave. Sve dok njega i preostale Srbe iz Starog Kačanika nije izbavio Crveni krst iz Štrpca - završila je svoju bolnu ispovest Suzana Stanković Belić.

Suzana je posle pet godina, baš na godišnjicu tragedije, preuzela posmrtne ostatke majke i sestre dok joj je otac u jednom od kolektivnih centara preminuo posle osam godina.

Tugu za najmilijima Suzana je nosila sve ove godine seljakajući se u Srbiji od jednog do drugog kolektivnog centra sa mužem i dvojicom sinova.

(Kurir.rs/Novosti)