NEZAPAMĆENA SRAMOTA: Sa 17 godina dala je život za NAŠU SLOBODU, a mi njen spomenik danas zatrpavamo smećem! (FOTO)

Kada su Lepoj Radić nemački okupatori ponudili život ako otkrije ko su komunisti među zarobljenim narodom, ona im je odgovorila: "Ja nisam izdajnik svoga naroda. Oni će se sami otkriti kad budu uništavali zlikovce kao što ste vi!"

Možda će nadležnima u Prijepolju ovo biti signal da bi trebalo da to ruglo očiste, jer nisu takvi junaci zaslužili da se ovako ophodimo prema njihovim podvizima.

Lepa Radić je rođena u Gašnici kod Bosanske Gradiške 19. decembar 1925. Preko strica Vladete, nakon okupacije Jugoslavije 1941. se ukljucila u pripreme oružanog ustanka na Kozari. U leto 1941. četvoro članova njene porodice - otac Sveto, stričevi Vojo i Vladeta i strina Jovanka - otišli su u partizane. Sa preostalim članovima porodice, početkom decembra Lepa je uhapšena i sprovedena u Gradišku. Nakon dvadesetak dana, puštena je na slobodu i tada je otišla u partizane.

Stupila je u Drugi krajiški partizanski odred, pod komandom doktora Mladena Stojanovića. Kada je krajem januara 1943. otpočela operacija "Vajs I", koja predstavlja prvi deo Četvrte neprijateljske ofanzive i koja je zahvatila područje Like, Korduna, Banije i zapadne Bosne, Lepa Radić je bila član Štaba za evakuaciju stanovništva, ranjenika, hrane i stoke na području opštine Srednji Dubovik. Organizovala je zbegove, koji su se prilikom borbi između partizana i okupatorsko-kvinsliških snaga, morale povući na Grmeč. Kada se neprijatelj približio Grmeču, prijavila se u Drugu krajišku udarnu brigadu, kako bi kao borac učestvovala u odbrani naroda. U najkritičnijoj fazi odbrane Grmeča, Lepa preuzela brigu o zbegu koji je brojao 150 ljudi, uglavnom staraca, žena i dece.

Na razne načine, na Grmeču je tada ubijeno 3.370 ljudi, 1.722 je odvedeno u koncentracione logore, a 1.256 je promrzlo i umrlo od zime. Partizanske snage uspele su da se između 11. i 13. februara probiju iz okruženja. Predveče 8. februara 1943. pripadnici 369. "Vražje" divizije su iznad sela Praštali iznenada opkolile i zarobile zbeg naroda koji je predvodila Lepa Radić.

Kako je ona bila jedina naoružana, žene su joj govorile da baci pušku i skine uniformu, kako bi se na taj nacčin spasla, ali je ona to odbila pozivajući narod da se ne predaje i da se ako treba bori i golim rukama. Nakon što je ispucala poslednje metke, Lepa je bila savladana. Nakon tri dana mučenja u Bosanskoj Krupi, pošto je odbila da otkrije ko se još od partizanskih saradnika nalazi među narodom pohvatanom na Grmeču, izvedena je pred preki sud i osuđena na smrt.

Dovedena je 11. februara 1943. do drveta, koje se nalazilo između tunela i železničke stanice u Bosanskoj Krupi, gde je tada bilo mnogo izbeglica. Sa rukama vezanim telefonskim kablom, bez cipela, samo u vunenim čarapama, iscrpljenu i iznemoglu, nemački vojnici, među kojima je bilo dosta folksdojčera iz Vojvodine koji su dobro znali srpski jezik, ponudili su joj život ukoliko kaže ko su rukovodioci i komunisti među zarobljenim narodom. Lepa im je odgovorila: "Ja nisam izdajnik svoga naroda. Oni će se sami otkriti kad budu uništavali zlikovce kao što ste vi!".

Nakon vešanja, njeno telo je još četiri-pet dana visilo na drvetu. Istog dana kada je obešena, SS pukovnik August Šmithuber, komandant 14. puka 7. SS divizije, dobio je izveštaj u kome je između ostalog pisalo: "Banditkinja, obešena u Bosanskoj Krupi, pokazala neviđeni inat".

Kurir.rs