ČETIRI MOGUĆA KORONA SCENARIJA: Jednu opciju svi priželjkujemo, a ako se poslednja obistini sledi nam NOVI PAKAO!

Ukidanje svih mera protiv korona virusa i značajno opadanje broja zaraženih, stvorilo je optimistički stav među ljudima širom sveta da se konačno ovoj smrtonosnoj pandemiji biži kraj. Ipak, uprkos trenutno povoljnijoj epidemiološkoj situaciji i smirivanju žestokog talasa, svetski pa i naši stručnjaci istog su mišljenja da korona virus sigurno još neće nestati, a strah je da bi mogao postati i još opasniji.

Grupa uglednih britanskih naučnika, okupljenih u Savetodavnoj naučnoj grupi za vanredna stanja (SAGE), razradila je četiri scenarija vezana za korona virus koja se mogu očekivati u bliskoj budućnosti i nazvali su ih - optimistički, umereno optimistički, umereno pesimistički i pesimistički. Uz napomenu, da, ipak, ne mogu potpuno da se isključe ni neke druge opcije. Ono što je zajedničko za sva četiri scenarija je da će korona virus nastaviti da cirkuliše u populaciji i da će sigurno biti novih varijanti i sojeva. Najveće razlike, međutim, vezane su za zaraznost i stopu smrtnosti od budućih varijanti, kao i koliko će se često pojavljivati i gde.

Ono što svakako i dalje ostaje kao najvažnije jeste imunizacija. Globalna vakcinacija će biti ključ borbe protiv korone, uz praćenje, brzo detektovanje, nove lekove i testiranje. Talasi će biti teži i opasniji ako se ne budu na vreme detektovali i otkrivali, odnosno ako stepen vakcinacije bude nizak - tvrde britanski naučnici.

Scenario 1: Optimistički

Pošto kovid neće tek tako nestati, najbolja opcija je da će on postati sezonskog karaktera, da će se pojavljivati tokom jeseni/zime, svake godine, ali sa slabijim simptomima. Novi sojevi će se pojavljivati, ali neće biti velikih promena i razlika u odnosu na prethodne (nešto poput razlika između omikrona i stelt omikrona), neće izazivati teže posledice od, na primer, delta soja, a vakcine će biti veoma delotvorne protiv njih. U budućnosti bi mogli da se pojave i van ovog perioda manji talasi ili nove varijante u pojedinim regionima sa malim brojem vakcinisanih osoba, ali bi bili “ograničenog dejstva”.

Scenario 2: Umereno optimistički

Nešto manje dobar scenario predviđa talase tokom jeseni i zime slični ovom koji smo sada imali sa omikron sojem. Dakle, predviđa se da bi korona postala sezonska, tokom hladnih dana, ali da bi mogle da budu bolje i lošije godine. Tokom tzv. lošijih virus bi mogao da deluje kao što je to činio za vreme delta soja. Ipak, teški i smrtni slučajevi bili bi ograničeni na najranjivije, na najstarije stanovnike i one sa lošim imunitetom. Vakcine bi svake godine bile “apdejtovane” i davale bi se pre svega ugroženim grupacijama stanovništva, dok bi neke zemlje mogle u tzv. “lošim godinama” da uvedu i obavezno nošenje maske.

Scenario 3: Umereno pesimistički

Po ovom scenariju, u narednih 12 do 18 meseci bi nas dočekala nova varijanta korone, novi soj, koji bi doveo do većeg talasa zaražavanja, potencijalno čak i van perioda jesen/zima. Ipak, teški i smrtni slučajevi bili bi “ograničeni” na najstariju i najranjiviju populaciju. Ovaj scenario predviđa pojavu novih sojeva narednih godina, nekad i po više od jednog za 12 meseci, a u “lošim godinama” mogli bi da budu opasni kao što je bila delta. Lakoća prenošenja i izbegavanje vakcinalnog imuniteta bili bi slični kao kod omikrona. Vakcine bi se “osvežavale” svake godine, a dobra vest je da ne bi bilo ponovljenih talasa infekcije, posebno ne među školskom decom. I po ovom scenariju, neke zemlje bi tokom udara korone mogle da uvedu obavezno nošenje maski.

Scenario 4: Pesimistički

Po najgorem scenariju, veliki talasi sa većim brojem težih slučajeva nastaviće da se ponavljaju i u narednih 12 do 18 meseci, a najugroženiji će biti oni koji su nevakcinisani ili ranije nisu preboleli koronu. Dolazilo bi do pojave novih sojeva, od kojih bi neki veoma uspešno smanjivali učinkovitost cepiva. Ovo bi automatski dovodilo i do porasta smrtnosti, a posebno bi u porastu bio i dugotrajni uticaj poznat kao long kovid.

Virus je neprevidiv, sve je moguće

Uzimajući u obzir ova četiri scenarija koja britanski naučnici predviđaju u narednom priodu, naši stručnjaci smatraju da je to izuzetno hrabar podvig, jer je jako teško predvideti u kom pravcu će virus da ide, imajući u vidu koliko nas je puta prevario.

- Sva četiri pomenuta scenarija su vrlo moguća. Virus je nepredvidiv, iznenadi nas taman kad mislimo da smo ga pobedili. Kao što možemo i dalje da vidimo i pojedine slučajeve obolelih od korone sa iznenadnim smrtnim ishodom, sreća takvih slučajeva nije mnogo i neće ih ni biti - kaže epidemiolog Radmilo Petrović.

Epidemiolog kaže da je teško predvideti naredno kretanje ovog virusa koji se pokazao kao virus iznenađenja.

- Što se tiče mogućeg scenarija kretanja virusa u narednom periodu od godinu i po dana, teško je to reći. Ovo je virus iznenađenja. Tako smo se nadali i posle prvog talasa, pa nam dođe novi soj i napravi još goru situaciju. Teško je verovati ovom korona virusu šta će da radi i kako će dalje da se ponaša. Ja bih voleo da bude ovaj prvi scenario koji britinski naučnici predviđaju - kaže epidemiolog Radmilo Petrović.

Virus neće nestati, postaće kao grip

Da je situacija trenutno svakako neprediva, mišljenja je mikrobiolog, prof. dr Nada Kuljić-Kapulica, ali kako kaže ukoliko se ovaj virus bude u budućnosti ponašao poput ostalih korona virusa kojih je ukupno četiri, njegova najveća jačina biće tokom zimskog perioda.

- Na osnovu porođenja sa ostalim korona virusima, koji su benigni i ima ih ukupno četiri i prisutni su tokom cele godine a najveći intenzitet im je kraj zime i proleća, ako se ovaj bude ponašao poput toga onda će to tako biti, ako ne onda ko zna - kaže sagovornica.

Ona dodaje da je jako teško predvideti u kom pravcu će sada virus ići ali kaže da je ovo neka najperspektivnija prognoza.

- Teško je to predvideti zato što nam je ovaj virus pravio svakakva iznenađenja, ali u svakom slučaju to je neka najperspektivnija prognoza, da će cirkulisati kao što već cirkuliše među ljudima, da će davati blažu bolest poput ostalih korona virusa, i da će povremeno izazivati teže ili lakše bolesti i da će ga najviše biti upravo u ovom periodu - kaže dr Kapulica.

Ona napominje da ovo nije definitivna tvrdnja, imajući u vidu da je virus nepredvidiv.

- Ovo važi ako se virus bude ponašao kao što se ponašaju ostali korona virusi. Pošto mi ne znamo kako će se ovaj virus ponašati, teško je napraviti bilo kakvu prognozu. Ono što je sigurno, ovaj virus ne može totalno da nestane, on će uvek biti tu, kao grip otprilike i ostali korona virusi - zaključuje dr Kapulica.

Korona će postati endemska bolest

Jasno je da svakoj pandemiji u jednom trenutku dođe kraj, pa i ovom virusu koji pogađa čovečanstvo više od dve godine, ali stručnjaci nisu sigurni kada i kako će se to desiti. Mnogi upozoravaju da se ova pandemija neće naglo okončati i da će svet morati da nauči da živi sa virusom koji ne ide nigde.

Da korona neće nestati slaže se epidemiolog dr Predrag Kon, koji smatra da će viruus preći u endemsku bolest.

- Treba shvatiti da korona virus nestati neće. On je opstao na planeti, to smo shvatili u junu prošle godine, kad su počeli da obolevaju vakcinisani u Izraelu, jasno je bilo da dolazi do proboja imuniteta, jer se radi o mrtvoj vakcini, ali niko nije očekivao da će tako brzo ići. To će iz epidemijske situacije da pređe u endemsku bolest gde će bolest i dalje postojati jer čovečanstvo nije našlo način da se izbori. Biće kontinent kao što je Afrika gde nema dvocifrenog broja vakcinisanih, virus će da cirkuliše i da se menja i vraćaće se nazad, kad se vrati - dočekaće ga imunitet populacije - rekao je dr Kon nedavno gostujući na RTS.

Epidemiolog je objasnio da je slučaj identičan gripu. Objašnjava da kad je grip u pitanju, zna se, jednom u osam godina se čovek susretne sa virusom, kod korone se ne zna tačno, kaže epidemiolog i komentarišući trenutnu situaciju smatra da mi jesmo u završnici, i da to jeste optimistično, a da će za nekih mesec dana, ponovo da nas zahvati neki novi talas s tim što neće biti tako veliki.

Identičnog mišljenja su i rukovodioci američke farmaceutske kompanije Fajzer, koji kažu da je njihovo očekivanje da će korona postati endemska bolest do 2024 godine.

- Verujemo da će COVID-19 preći u endemsko stanje, potencijalno do 2024. Mogla bi postati endemska bolest kada bi populacije širom sveta imale dovoljan imunitet na vakcine, ili kada bi hospitalizacije i smrtni slučajevi stavljeni pod kontrolu - rekla je globalna predsednica Fajzer Vaccines Nanette Cocero.

Međutim, glavni naučni direktor Fajzera Mikael Dolsten tvrdi da to neće važiti za sve, veća samo za onu populaciju koja bude imala visok stepen vakcinisanih, dok će kod drugih pandemija i dalje trajati.

- Čini se da će u narednih godinu ili dve neke regije preći na endemski model, dok će druge regije nastaviti u pandemijskom režimu - rekao je on, javlja Anadolu Agency (AA).

Dolsten smatra da bi pojava novih varijanti mogla uticati na to kako će se pandemija nastaviti.

Prema nekim svetskim predviđanjima, čak i kad se proglasi kraj pandemije, neki će se delovi sveta i dalje mučiti s obuzdavanjem širenja virusa, posebno u siromašnim zemljama bez dovoljno raspoloživih doza vakcina i lekova protiv kovida.

Dva moguća rešenja za pobeđivanje pandemije

Epidemiolog Radmilo Petrović kaže da iako je nemoguće predvideti šta nas čeka u bliskoj budućnosti, ono što je sasvim sigurno da za pobeđivanje pandemije postoje dva rešenja. Jedan je da se vakciniše cela populacija vakcinama koje su trenutno aktuelne, ili da osmisli bolja i jača vakcina koja će štititi na duži period.

- Jedino rešenje jeste u vakcinaciji, s tim što treba da se poveća vakcinacija na celoj planeti. Od osam miijardi ljudi, bar sedam da bude vakcinisano. To je jedino rešenje, da nema korna virus više gde da mutira - kaže epidemiolog.

S druge strane, smatra naš sagovornik, za razliko od drugih virusa, ovaj izaziva slab imunski dgovor, pa mnogi posle 3 do 4 meseca ponovo obole.

- Drugo rešenje je da treba ići na drugu geraciju vakcina, treba napraviti jače vakcine, kvaliteetnije, snažnije, koje će da osnaže organizam koji će biti zaštićen trajnije nego što je to trenutno slučaj - smatra stručnjak.

On dodaje da u istoriji ni jedna vakcina nije bila efikasna prvi put, tek kasnije su usavršavane da bi se na kraju došlo se do izuzetnih rezultata, te tako i u ovom slučaju treba ići dalje u nauci dok se ne dođe do što boljg rezultata.

(Kurir.rs/Blic)