IZUZETNO JE TEŠKO KAD IM VIDITE OČI! Dr Gocić: Znaju da su stari, ali se NADAJU da će otići kući da vide decu i unuke! (FOTO)
Kroz ovu najnoviju kovid bolnicu u Srbiji, otvorenu pre pet i po meseci, prošlo je oko pet i po hiljada pacijenata
Izuzetno je teško kad im vidite oči. Oni se nadaju, znaju da su stariji, ali se nadaju da će se izvući na neinvazivnoj mehaničkoj ventilaciji (NIV), da neće biti intubirani na tom respiratoru i da će otići kući da vide decu, unuke i ostale ukućane. Uglavnom nam, u ovom poslednjem talasu, stižu ti pacijenti starije životne dobi, s mnoštvom hroničnih bolesti - kardioloških, endokrinoloških i svih ostalih, reči su kardiologa dr Nataše Gocić Perić, koja nas s kolegama dočekuje u kovid bolnici Novi Sad na Mišeluku.
Kroz ovu najnoviju kovid bolnicu u Srbiji, otvorenu pre pet i po meseci, prošlo je oko pet i po hiljada pacijenata, što nije mali broj. Ali u momentu kada svi misle da je koroni došao kraj, ovde je gotovo dve trećine kreveta zauzeto.
- Borba i dalje traje, ni izbliza se ne vidi kraj pandemiji. Popunjeno nam je skoro dve trećine kapaciteta, imamo 411 pacijenta, među kojima 27 na mehaničkoj ventilaciji. I zato moramo i dalje da se pridržavamo svih mera. Uglavnom su to stariji ljudi, sa znatnim brojem pridruženih bolesti, što u velikoj meri otežava lečenje i produžava boravak u bolnici. Sigurno je da je tu i delta soj, ne samo omikron, jer su kliničke slike i dalje u određenom procentu slučajeva izuzetno teške - priča nam prof. dr Velibor Čabarkapa, upravnik kovid bolnice Novi Sad.
Dan je prelep, vedar, s blagim vetrom, koji je stalno tu, na Mišeluku. Jer ovde je ruža vetrova. Milina. Dok ne uđete unutra.
U intenzivnoj je i praznih kreveta. Dosta. Srećom. Ali oni zauzeti su teški za gledanje. Mašine pište, bruje, dišu za njih... Drže ih još u životu, a nekoga tamo, kod kuće, u nadi.
Listom su stariji. Četrdeset i neko i pedeset i neko godište. A ima ih i rođenih pre Drugog svetskog rata. Hipertenzija, srčana slabost, dijabetes, kancer... Na svakoj listi je po više bolesti. I na sve njih kovid i obostrana upala pluća. Mnogi su intubirani... Nažalost, mnogi i nevakcinisani. A ima i onih sa dve doze, čiji je rok već istekao. Nisu, posle šest meseci, primili i onu treću, jako važnu...
I svi su otečeni. Do jednog. Što je i normalno - srce i sve živo popušta...
Mladi kolega s foto-aparatom ko ukopan staje kraj jedne bake.
- Šta joj je s rukom - samo je uspeo da izusti.
A ona ogromna, nabrekla, modra...
Kroz pištanje monitora probija se brujanje ogromnog usisivača. Krstari sobama i hodnicima...
A interesantno, na mnogim od tih listi stoji i osmi mesec. Rođeni su nekog avgusta. Lavovi u horoskopu, pomislih. I zaista se bore ko lavovi. I oni, i ovi u skafanderima oko njih. Trojicu deka pokušavaju da ekstubiraju, probude i prebace na NIV. Da ih vrate u život.
Sedamdeset godina mu je ravno. U 10 ujutro ukinuli su mu sedaciju. Počinje polako da dolazi sebi. Unezveren. Shvata da mu je crevo u ustima.
- Sve je u redu. Sve je u redu... - miluje ga sestra po obrazu.
Pokušava da diže ruku, vuče crevo.
- Morate ostati mirni. Ne smete, ne smete - ona će...
Polako opet klone. Sestra hvata momenat da aspirira crevo, izvlači iz pluća sekret...
Pored je deka na NIV, s onom ogromnom maskom pripijenom za lice. I ranama i gazama od pritiska iste te maske, da bi održao saturaciju, ostao tu, svestan.... I to je najvažnije i vredi svih tih rana. Samo kad nije intuibiran. Jer put nazad s tog respiratora vrlo je redak.
Tu je i on. Svega su mu 24 godine. Kost i koža. U poodmaklom stadijumu teške bolesti. I s teškim kovidom. I on je bio intubiran. I vratili su ga. Na NIV. Sve vidi. Ćuti i gleda.
U manjoj sobi pored, svi do jednog uspavani, sa crevima u ustima. A momak u skafanderu pere prozor. Staklo blista. Sunce ogrejalo, nebo plavo... Al' nema ko da vidi...
Pomislite na njih kad skinete masku, ismevate vakcine ili ne priznajete kovid...
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
SUTRA U 13.30: Predsednik Vučić sa predsednicom Državnog zbora Slovenije Klakočar Zupančič