OVO SU POSLEDICE KORONE O KOJIMA NIKO NE PRIČA: Stručnjaci upozoravaju da se ova dva problema javljaju posle PRELEŽANOG KOVIDA

Kovid ostavlja posledice u vidu mentalnih problema, stresa, anksioznosti, ali isto tako i poremećaja u ishrani, upozoravaju stručnjaci.

Studija je obuhvatila tri grupe - ljude koji su preležali kovid i nisu imali mentalne probleme pre toga, ljude koji nisu imali kovid i "kontrolnu" grupu odnosno podatke dobijene pre pandemije korona virusa.

Utvrđeno je da su pacijenti koji su preležali koronu imali 39 odsto više šanse za depresivne poremećaje, kao i 35 odsto više šanse za incidentne poremećaje anksioznosti mesecima nakon infekcije. U tu grupu spadaju i problemi sa ishranom kao što su bulimija ili anoreksija.

U toj grupi je bilo i 38 odsto više slučajeva poremećaja stresa, kao i 41 odsto više poremećaja vezanih za spavanje. Skoro 19 odsto njih dobilo je dijagnozu ili prepisanu terapiju zbog neuropsihijatrijskih problema.

- Moramo pacijentima obezbediti adekvatnu negu po oporavku kako ne bismo došli do mnogo veće krize u budućnosti - rekao je dr Zijad al Ali, klinički epidemiolog iz Sent Luisa.

Podsetimo, prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" rekla je nedavno za Kurir da im je u prethodna dva meseca povećan priliv postkovid pacijenta.

- Zapaljenjski proces u kovidu, pokazuju relevantne studije, može značajno promeniti morfologiju i funkciju nervnog sistema. Klinički to vidimo kao prvi put ispoljene simptome anksioznih, depresivnih i čak psihotičnih poremećaja ili kao značajno pogoršanje već lečenih mentalnih smetnji.

Međutim, zabrinjava potreba za hospitalnim tretmanom postkovid pacijenata zbog udruženih, najčešće kardiovaskularnih bolesti, što značajno komplikuje lečenje i oporavak. Unazad dva meseca beležimo povećan priliv pacijenata koji su nakon preležanog kovida imali udruženu psihijatrijsku bolest sa hipertenzijom, tromboembolijskim događajima, hroničnim zapaljenjskim promenama moždanih ovojnica i radiološki identifikovanim promenama plućnog parenhima koje održavaju subfebrilnost i smanjenu saturaciju kiseonikom periferne krvi.

Sve ovo umnogome komplikuje već postojeću psihijatrijsku bolest ili generiše prve simptome najčešće psihotične. U nemalom broju slučajeva, dolazi i do razvoja složenog neuropsihijatrijskog sindroma delirijuma koji može i fatalno završiti - istakla je prof. dr Stašević Karličić i dodala:

- Zato, savet: vakcinišite se, javite se lekaru na vreme i konsultujte psihijatra za smetnje u raspoloženju, spavanju, motivaciji, funkcionalnosti na poslu i u odnosima sa ljudima. Rano i pravovremeno lečenje poboljšavaju prognozu lečenja.

Kurir.rs