PAŽNJA, OVE TABLETE SPASAVAJU ŽIVOT! Sve što treba da znate o novim INOVATIVNIM lekovima, kako deluju, KO i KADA treba da ih uzima

Svrha ove terapije je da pomogne da rak bude samo hronična bolest, da spreči da multipla skleroza odvede pacijenta u invalidska kolica, da ne dozvoli da dijabetes ošteti srce i bubrege...

- Svih 26 navedenih lekova će se obezbeđivati osiguranim licima u potpunosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pri čemu će se lekovi za lečenje dijabetesa i srčane insuficijencije izdavati u apotekama, dok su ostali lekovi namenjeni za tzv. bolničku primenu - kaže za Kurir prof. Radojević Škodrić i dodaje da ih je Centralna komisija za lekove na na sednici 18. februara stavila na listu lekova, što treba da potvrdi i Vlada Srbije, pa da krene nabavka vredna 53 miliona evra, što je do sada najveće ulaganje u inovativne lekove.

Savremena terapija stavljena je za karcinome bubrega, debelog creva, dojke, jajnika, štitaste žlezde, kao i za hroničnu limfocitnu leukemiju. Radojević Škodrić navodi i da prvu linije terapije pacijenti dobijaju u ranoj fazi bolesti, a druga linija se dobija kada je bolest uznapredovala.

- Kada imate savremenu terapiju u ranim fazama bolesti, to u mnogim slučajevima znaci stopostotno izlečenje. Svrha i cilj ove inovativne terapije jeste upravo da se maligne bolesti pretvore u hronične, a savremena terapije kod hroničnih bolesti da dovedu do izlečenja - naglašava Radojević Škodrić.

Dr Davorin Radosavljević, rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, ističe za Kurir da iz RFZO stižu zaista dobre vesti i da će se ovim savremenim lekovima lečiti do 2.000 onkoloških pacijenata godišnje.

- Mnogo dobijaju pacijentkinje s karcinomom dojke u dve velike kategorije: hormon - receltor pozitivni u odmaklom stadijumu i HER2 pozitivni u adjuvantnom, postoperativnom pristupu. Takođe, veliki napredak je uvođenje biološke terapije u prvu liniju lečenja metastatskog karcinoma debelog creva, za sve pacijente u dobrom opštem stanju - pojašnjava dr Radosavljević.

Tu je, dodaje dr Radosavljević, i savremeni PARP inhibitor olaparib mod BRCA pozitivnih karcinoma jajnika, novi, biološki i imunološki lekovi za karcinom bubrega i štitaste žlezde, za hroničnu leukemiju.

- Takođe, tu je proširenje indikacije za lek protiv mučnine i povraćanja izazvanog hemioterapijom, novi ALK inhibitor za odmakli karcinom pluća. Svi ovi lekovi, kojima će se lečiti do 2.000 pacijenata godišnje, predstavljaju novi napredak naše onkološke prakse u celini, odraz su brige države za duži i kvalitetniji život naših pacijenata. Posebno treba ceniti ovaj napor učinjen u matici velike borbe s kovid pandemijom - navodi dr Radosavljević i dodaje da "kontinuirana briga da se našim bolesnicima obezbede savremeni lekovi u što većem obimu rezultuje dosad najvećim ulaganjem države i u onkološke lekove".

Među najnovijim inovativnim lekovima je i majzent, namenjen pacijentima sa sekundarno progresivnom multiplom sklerozom, dakle onim najtežim. Neurolog prof. dr Jelena Drulović, objašnjava za Kurir da majzent treba da uspori bolest i pomogne da pacijent ne završi u invalidskim kolicima.

- Čak 80% pacijenata s multiplom sklerozom u periodu do 20 godina od početka bolesti prelazi u oblik sekundarno progresivne multiple skleroze. Do sada nije postojao lek koji može usporiti progresiju te bolesti. Tek od 2020. postoji u svetu i velika je stvar što su Ministarstvo zdravlja i RFZO omogućili da od 2022. bude dostupan i za pacijente u Srbiji. Reč je o tabletama koje usporavaju pogoršanje neurološkog deficita, a svrha im je zapravo da spreče da pacijent završi u invalidskim kolicima - objašnjava za Kurir prof. Drulović.

U Srbiji je, navodi prof. Drulović, prema najnovijim procenama oko 2.500 pacijenata sa sekundarno progresivnom multiplom sklerozom.

- Nažalost, veliki broj njih je već nepokretan, a svega oko 500 pacijenata je još pokretno i oni mogu uzimati ovaj lek kako bi se sprečilo da završe u invalidskim kolicima. Lek nija namenjen nepokretnim pacijentima, odnosno ne može stanje da popravi da neko opet bude pokretan. Nema značajnih neželjenih efekata, a pacijent bi trebalo da ga uzima kontinuirano - kaže prof. Drulović.

Za dijabetičare stižu dve grupe lekova, iz tzv. grupe SGLT-2 inhibitora i GLP-1 agonista, a akademik Nebojša Lalić, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije ranije je objasnio za Kurir da je dvostruka svrha ovih inovativnih lekova:

- Istovremeno regulišu šećernu bolest - dovode do snižavanja povećanog nivoa šećera, ali i deluju protektivno na srce i bubrege kao značajne organe i sprečavaju ili odlažu nastanak komplikacija na njima.

Kurir.rs/J.S.Spasić