OVO SU NAJVEĆE NESREĆE U SFRJ: Poginulo 934 ljudi u osam tragedija, a za većinu njih NIKO NIJE ODGOVARAO!

RUDNIK ALEKSINAC 1989. - 90 STRADALIH

Pitanje odgovornosti i krivice nikada nije bilo postavljeno u slučaju katastrofe koja se desila 17. novembra 1989. godine u rudniku kod Aleksinca, na jugu Srbije. Duboko u jami ostalo je čak 90 rudara raznetih eksplozijom koju je izazvalo, ustanovljeno je kasnije, nestručno varenje u oknu i odsustvo kontole.

Mučnini ove nesreće doprinelo je i to što je operacija vađenja tela trajala predugo, čak mesec dana. Rudnik je posle tragedije ostao zauvek zatvoren, do danas. Iako su rudarski stručnjaci nedvosmisleno ustanovili da je katastrofi prethodio niz problematičnih procedura i nepravilna upotreba adekvatne opreme za izbegavanje faktora nesreće, što je sve zajedno dalo dobru osnovu za pokretanje sudskog procesa, do toga nikada nije došlo.

RUDNIK KREKA 1990. - 190 POGINULIH

Jedna od najvećih tragedija bila je pogibija rudara u jami Dobrnja-Mramor rudnika Kreka kod Tuzle, BiH, gde je došlo do eksplozije u oknu. Na svetlost dana više nije izašlo živo čak 190 ljudi. Nestala je u detonaciji čitava smena, tek je jedan rudar ostao živ, mada teško povređen. Sve se desilo 26. avgusta 1990. godine. Na poslednjem ispraćaju stradalih iz kruga rudnika po prvi put nakon 1945. godine služena je verska služba islamskih i hrišćanskih sveštenika, a kuriozitet je da je sveštenik SPC koji je držao opelo bio Pahomije.

Nakon pogibije 190 rudara - nije odgovarao niko, a iza stradalih je ostalo čak 365 dece, i za njih je ubrzo osnovan fond koji je trebalo da im nekako zameni podršku poginulih očeva u finansiranju školovanja i odrastanja.

RUDNIK RESAVICA 1984. - 34 ŽRTVE

Blizu Aleksinca je i mesto Despotovac pored koga se nalazi rudnik Resavica, u čijoj jami Strmosten je pet godina ranije, aprila 1984. godine stradala čitava jedna smena rudara, njih 34. I u tom slučaju se radilo o kvaru instalacije koji niko nije na vreme ustanovio i popravio, pustivši smenu da siđe pod zemlju i tamo nađe smrt kada bude detonirala ugljena prašina. Nepojmljivo veću katastrofu sprečila je slučajnost: sa rudarima su u jamu trebali da siđu i đaci obližnje srednje škole kao deo "stručne prakse" kako se tada zvalo učenje uz rad - đaci su zakasnili i preživeli.

ŽELEZNICKA NESREĆA U ZAGREBU 1974. - 167 STRADALIH PUTNIKA

SFRJ je bila poprište još dve velike železničke nesreće, od kojih je jedna ušla i u svetske hronike kao najveća na evropskim prugama po broju žrtava: na ulazu u železničku stanicu u Zagrebu, u toploj letnjoj noći 30. avgusta 1974. godine, prevrnuli su se skoro svi vagoni voza kojim su na rad u Nemačku išli ljudi iz, uglavnom, Makedonije i centralne Srbije. Poginulo je 167 putnika od kojih četvrtina nikada nije identifikovana, pa su sahranjeni u masovnoj grobnici na zagrebačkom Mirogoju. Dvojica železničara koji su upravljali vozom u Zagrebu dobili su 12 i 8 godina zatvora i kaznu su odslužili.

ŽELEZNIČKA STANICA STALAĆ 1979. - 72 POGINULIH

Velika tragedija dogodila se i u Stalaću u Srbiji, na velikoj ranžirnoj stanici, gde je 13. septembra 1979. teretni voz prošao kroz crveno svetlo, uleteo na kolosek i zario se u putnički voz koji je upravo kretao. Bilans: 72 poginulih. Danas je teško naći podatak na koliko godina zatvora je bio osuđen mašinovođa iz Stalaća, ali je ostalo poznato da je tokom suđenja dokazano da je sa lokomotive na silu prethodno bio demontiran sigurnosni uređaj kakvi se fabrički ugrađuju upravo da bi sprečili onog ko upravlja vozom da zaspi. Lokomotiva je ko zna koliko dugo korištena, a da niko nije bar pokušao da nešto učini, sve do onog dana u kome je 72 putnika životima doprinelo otkriću tako "banalnog" detalja.

ŽELEZNIČKA NESREĆA U LAPOVU 1988. - 34 POGINULIH

Kobnog 9. oktobra 1988. godine kroz Lapovo je ogromnom brzinom prolazi putnički voz od Beograda za Skoplje: na jednoj od skretnica u stanici se nešto desilo. Iz šina iskaču dva putnička vagona u kojima gine 34 ljudi.

Osim mašinovođe, zbog tragedije u Lapovu niko drugi nije odgovarao. Naslovne stranice novina su u to vreme danima prenosile fotografije zgužvanih vagona, smrskane lokomotive i prizore raščišćavanja mesta nesreće.

PAD AVIONA INEX-ADRIA 1981. - 180 POGINULIH

Posebno traumatičan momenat "SFRJ katastrofizma" desio se 1. decembra 1981. godine kada su radio stanice prve prenele izveštaj da se na Korzici srušio putnički avion slovenačke avio-kompanije "Inex Adria", i da ima mnogo stradalih. U pitanju je bio promotivni let koji su zajednički organizovale dve slovenačke kompanije za svoje zaposlene: sama "Inex Adria" i turistički gigant cele SFRJ, "Kompas". Zbog ogromnog interesovanja, avio-prevoznik je odlučio da na promo let stavi najnoviji avion, tek kupljen za svoju flotu, model MD-81, u koji je moglo da stane 173 putnika koliko je želelo da odleti na jedan dan do Korzike, tamo šopinguje, popije kafu, ruča i vrati se do uveče u Ljubljanu taman da se sutradan pojavi na poslu. Na letu je bilo i sedam članova posade koju je predvodio, kako će se ispostaviti, za taj tip aviona vrlo neiskusan pilot, sa kopilotom koji je bio još neiskusniji.

Pri tom, za Ajacio, glavni grad Korzike nijedan od njih nije nikada pre toga leteo, i nije bio upoznat sa izuzetno opasnim planinskim masivom koji se proteže iznad samog mesta. Takođe, nijedan od pilota nije previše dobro govorio engleski, i zajedno sa propustima kontrole leta na Korzici, sve je dovelo do najveće avionske tragedije u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Na padinama planine Sen Pjetro iznad Ajacia poginulo je svih 180 ljudi, žena i dece u letelici. Francuska je kasnije oslobodila svake krivice kontrolora leta i prebacila ga na drugi aerodrom, a otkriće slovenačke POP TV čiji su se reporteri 2008. godine popeli na teško pristupačne klisure San Pjetra da bi na licu mesta ustanovili da se na mestu nesreće i dalje nalaze ostaci jednog broja žrtava i njihove stvari, ponovo je na gorak način otvorilo temu te tragedije. Kako je kasnija novinarska istraga ustanovila, sa Korzike je mesecima i godinama nakon nesreće bio upućen veći broj dopisa i urgencija "nadležnim organima" tadašnje Socijalističke Republike Slovenije da lokacija nije u potpunosti asanirana, i da ima ostataka, ali je sve završavalo iz ko zna kojih razloga, arhivirano i sklonjeno.

Tek je nakon reportaže POP TV i gneva rodbine žrtava u leto 2008. Ministarstvo odbrane Republike Slovenije organizovalo veliku ekspediciju čiji su pripadnici skupili sve što je 37 godina stajalo razasuto po kamenju. Ko je sklanjao dopise, ko je sastavio posadu neiskusnih pilota da zajedno odlete na nepoznatu i opasnu destinaciju, i u smrt povedu toliko ljudi - ostalo je nerazjašnjeno do danas. Rodbina stradalih i njihove kolege nisu protestvovale, nije bilo poziva na bilo čuju odgovornost, sve je ostalo još jedno od crnih mesta za istoriju.

SUDAR AVIONA IZNAD ZAGREBA 1976. - 167 POGINULIH

Na nebu iznad Zagreba, u blizini Vrboveca, 10. septembra 1976. godine sudarili su se avioni jugoslovenskog operatora Inex Adria Aviopremet, koji je leteo iz Splita za Keln, i Britiš Ervejza, koji je leteo iz Londona za Istanbul . U nesreći je poginulo svih 176 putnika i članova posade oba aviona.

Osećaj selektivne pravde primenjen prema najnižoj karici u lancu događaja koji je doveo do katastrofe registrovan je i u slučaju ove avionske nesreće, sudara dva aviona na nebu iznad Zagreba 1976. godine. O toj katastrofi je već previše napisano i otkriveno, ali je zauvek ostalo nerazjašnjeno kako je došlo do toga da kontrolor leta Gradimir Tasić radi čak tri smene za redom, uprkos svim pravilima, i da potpuno iscrpljen i umoran napravi sudbonosni previd kada je poslao oba aviona na istu visinu zbog čega su se sudarili u vazduhu, ubivši 167 ljudi. Tasić je osuđen na devet godina, i tek nakon brojnih protesta svojih kolega iz udruženja kontrolora leta - ali Evrope i SAD, ne SFRJ - bio ranije oslobođen.